Clean Air Challenge izveštaj, izrađen u saradnji sa konsultantskom kućom Deloitte, dolazi kao odgovor na nalaze Evropske komisije koji otkrivaju da je smog odgovoran za čak 10 odsto ranih smrti u svetu, ili čak 400.000 umrlih građana godišnje u Evropi
Ukoliko se usvoje inovativne tehnološke mere za smanjenje količine smoga tokom narednih sedam godina, građani Evropske unije uštedeće 183 milijardi evra, pokazuje najnovije istraživanje kompanije InnoEnergy.
Većina smoga u Zapadnoj Evropi dolazi od prevoza, dok u Istočnoj Evropi zagađenje uglavnom proizvodi grejna mreža. Probleme sa zdravljem kao posledicu udisanja štetnih gasova imaju najviše deca uzrasta do pet godina.
Clean Air Challenge izveštaj, izrađen u saradnji sa konsultantskom kućom Deloitte, dolazi kao odgovor na nalaze Evropske komisije koji otkrivaju da je smog odgovoran za čak 10 odsto ranih smrti u svetu, ili čak 400.000 umrlih građana godišnje u Evropi što će koštati Evropsku uniju neverovatnih 475 milijardi evra između 2018. i 2025. godine. Ova cifra predstavlja 2.9 odsto prosečnog godišnjeg GDP-a.
Izveštaj je plasiran na svečanom prijemu u Briselu, u prisustvu brojnih evropskih političara i stručnjaka iz industrije.
“Clean Air Challenge izveštaj nudi praktična rešenja koja mogu da pomognu poboljšanje zdravlja naših građana i samim tim budu od koristi za celokupno društvo. Moramo da počnemo sa usvajanjem ovih smernica širom Evropske unije bez odlaganja”, izjavio je Džerzi Buzek, predsedavajući Komisije Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku, i bivši predsednik Evropskog parlamenta.
Dijego Pavia, izvršni direktor kompanije InnoEnergy ističe da je šokantno da sa današnjim stepenom tehnološkog razvoja smog i dalje predstavlja toliki rizik za zdravlje stanovništva. “Ovaj izveštaj predstavlja upozorenje na koje bi svi trebalo da obrate pažnju. Veoma je važno da se Evropa uhvati u koštac sa izazovom obezbeđivanja čistog vazduha zbog zdravlja ljudi, ali i zbog zdravlja ekonomije. U InnoEnergy-u volimo da se direktno suočavamo sa problemima i ovo nije izuzetak. Ne samo da radimo na daljem istraživanju kako bismo pronašli praktična rešenja, već takođe aktivno tražimo prilike za podršku ambicioznim preduzetnicima sa planom da stanu na put zagađenju prouzrokovanom smogom”, kaže Pavia.
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacija svake godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre više od 5.400 ljudi. Analiza uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsavremenijeg softvera SZO, pokazala je da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana. Urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot dioksida i ozona, a u 11 gradova, kao i analiza koliko emisija suspendovanih čestica u vazduhu utiče na zdravlje.
Zaključak stručne javnosti je da ukoliko bi zagađenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio.
Izvor: energetskiportal