Poljski ministar životne sredine Jan Šiško ne obustavlja seču drva u Bjalovješkoj prašumi pod zaštitom UNESKO, iako mu je to privremenom merom u petak naredio Sud Evropske unije, a danas je rekao da to čini zbog javne bezbednosti i eksperimenta da se proveri koliko su koje mere efikasne u borbi protiv osmozubog smrčinog potkornjaka.
“Nećemo dozvoliti da nas vredjaju oni koji ne znaju prirodne zakone. Zato smo pokrenuli eksperiment da vidimo šta će se dešavati u Bjalovješkoj prašumi kada odustanemo od aktivne zaštite”, kazao je danas na konferenciji za novinare Šiško.
Ministar je objasnio da je kao odgovor na pritisak iz EU i ekoloških organizacija 1/3 zaštićene prašume koja spada u oblasti štićene evropskim zakonima preko projekta Natura 2000 ostavio bez ikakvih intervencija da izadje na kraj sa invazijom te bube sama, a na 2/3 štiti prašumu tako što je tu dozvoljena i to utrostručena seča drva a uklanja se i već palo zaraženo drveće, što, medjutim evropski zakoni ne dozvoljavaju.
Jan Šiško kazao je da je u tužbi EK Sudu EU Poljskoj dat rok do 4. avgusta da se izjasni i da se čudi otkud sud izriče privremenu meru pre tog roka.
“Veliko hvala i EK i Sudu Eu za tako ogromno interesovanje za Bjalovješku prašumu. Na terenu prašume i oblastima Natura 2000 obavljaju se samo radovi vezani za zaštitu. Istovremeno to su radovi za zaštitu javne bezbednosti”, kazao je Šiško i odbio da to što je seča nastavljena po starom, kako su tokom vikenda i danas prikazali i dokazali poljski nezavisni mediji, krši evropske zakone.
“Poljaci su slavni na celom svetu po tome kako umeju da koriste prirodne resurse. Poljaci tako umeju da ih iskoriste da u tim oblastima buja biodiverzitet i to zaslugom mentaliteta Poljaka”, kazao je Šiško.
Ekološke organizacije, UNESKO koji je 5. jula takodje naredio da se odmah obustavi seča i zapretio da će prašumu na granici Belorusije i Poljske staviti na spisak ugrožene svetske baštine, EK koja je zatražila od Suda EU da izrekne privremenu meru zabrane seče, upozoravaju da poljska vlada invaziju potkornjaka zloupotrebljava za komercijalnu eksploataciju drva ugrožavajući tako poslednji tako veliki ostatak ravničarskih prašuma koje su stolećima prekrivale velike delove Evrope.
Eksperiment koji sada sprovodi ministar Šiško i kojim pravda nastavak seče drva sproveden je inače sticajem okolnosti već davno u nemačko-češkom pograničju.
U Nacionalnom parku Bajerišer vald (Bavarska šuma) pošli su od toga da su invazije te bube štetočine deo prirodnih procesa i prepustili su im šumu u kojoj je potkornjak likvidirao smreke ali na tim površinama pojavila se ponovo mlada šuma, sa još većim brojem kultura, dok su sa češke strane u Nacionalnom parku Šumava decenijama pokušavali da spasu šumu sečom zaraženog drveta i na tim mestima su ostale gole površine a upravo po stanju šume i iz aviona vidi se gde prolazi državna granica.
Bjalovježa, kompleks drevnih šuma na prostoru 1.500 km2 u pograničju Belorusije i Poljske čiji veći deo leži u Belorusiji pod zaštitom je UNESKO od 1979. godine kao poslednji tako veliki netaknut ostatak prašuma a prirodno stanište je velikog broja ugroženih vrsta.
Njen simbol je nekada gotovo izumrli evropski bizon koga su polako od poslednjih primeraka u zatoceništvu uspeli od 1923. godine do danas da ponovo razmnože u sadašnja stoglava stada u rezervatu prašume.
(Beta)