Foto: Ratko Pilipović
Prošle godine je u Evropi uklonjeno 500, odnosno za 50% više barijera nego 2022, javlja Koalicija Dam Removal Europe.
Evropa je sa svojih reka uklonila tokom 2023. najveći broj brana i drugih barijera do sada, pomažući tako da se poremećeni vodotokovi vrate u svoje prirodno stanje, navodi se u izveštaju organizacije Dam Removal Europe. Kako prenosi Gardijan, iz reka našeg kontinenta je prošle godine uklonjeno gotovo 500 barijera, što je rast od 50% u odnosu na prethodnu godinu.
Francuska je prednjačila u pomoći rekama u oporavku, sa 156 uklanjanja, a za njom slede Španija, Švedska i Danska. Velika Britanija je uklonila 36 barijera, navodi isti izvor.
Preko milion brana u Evropi, od toga 150.000 nepotrebnih
U Evropi postoji 150.000 nepotrebnih brana na rekama. Brane i druge prepreke sprečavaju kretanje živog sveta duž vodotokova. One remete kontinuitet ekosistema i loše utiču na populacije rečnih životinja, od kojih su mnoge već ugrožene.
Podsetimo, populacije skoro 70% vrsta ptica, vodozemaca, riba i gmizavaca su se smanjile u odnosu na 1970. godinu, kako pokazuje WWF-ovo istraživanje Living Planet Report. Populacije migratornih riba u EU su u istom periodu opale za 93%, a 42% vrsta slatkovodnih riba je ugroženo.
I Evropska komisija je „ekoterorista“?
„Uputstvo za uklanjanje barijera za obnovu reke“ („The Guidance on Barrier removal for river restoration“), studija Evropske komisije, kaže da na rekama u EU prepreke prosečno postoje na svakih kilometar i po. Od toga oko 1250 u zaštićenim područjima.
Dobro ste pročitali – i Evropska komisija, ne baš najbliskiji saveznik zaštitnika životne sredine, biologa i ekologa, prepoznaje potrebu za uklanjanjem starih, ali i drugih nepotrebnih brana iz reka. Pomenutih 150.000 koje su definisane kao nepotrebne je samo delić od milion i dvesta hiljada barijera koje presecaju reke u Evropi. Prema studiji AMBER – Adaptive Management of Barriers in European Rivers, reke evropskog kontinenta su najfragmentiranije u svetu.
Čemu služi uklanjanje brana?
WWF nabraja da se uklanjanjem brana: vraća kontinuitet rečnim tokovima i obnavlja njihova ekološka funkcija, čuvaju populacije ribljih vrsta, popravlja kvalitet vode (voda bržih tokova je hladnija, sadrži više kiseonika i otpornija je na eutrofikaciju). Pored toga, obnavljanje prirodnih tokova smanjuje rizike od suša i nestašica pijaće vode, a i troškove održavanja nepotrebnih brana i njihovog prilagođavanja standardima bezbednosti.
Po bezbednost je, između ostalog, opasan sediment koji se taloži iza prepreka, a koji može da izazove veliku štetu u slučaju pucanja brana. Uklanjanje brana zato mora da obuhvati i pažljiv proračun „ponašanja sedimenta“, za koji se danas koriste kompjuterski modeli. Nakon uklanjanja brane, reka nanos nosi nizvodno i njime prirodno dohranjuje poplavne ravnice, ušća i plaže, štiteći okolinu u slučaju oluja (pa čak i očekivanog rast nivoa mora).
Neke dobrobiti su manje očigledne. Uklanjanje prepreka i akumulacija smanjuje gasove sa efektom staklene bašte. Kako to? „Rezervoari slatkovodne vode doprinose 2-8% svetskih emisija metana, koji ima 28 do 35 puta veći potencijal za izazivanje globalnog zagrevanje nego CO2“, navodi WWF. Kako se dodaje, to je uglavnom uzrokovano taloženjem organskog materijala.
U uklanjanje prepreka spada i vraćanje reka u „prirodna“ korita nakon što su im pre više decenija, a često i stotina godina, ispravljeni meandri. „Prirodni vijugavi tok reka, sa plavnim zemljištem, bočnim kanalima i raznovrsnim staništima doprinosi smanjenju rizika i obima poplava“. Vraćanjem reka u njihov prirodni oblik mogu se uštedeti milioni evra za popravku oštećenja i nadoknade za opasnost po bezbednost. (Ok, ostavimo ovog puta vraćanje vijugavog toka rekama po strani, jer u našem kontekstu stvar već počinje da liči na naučnu fantastiku.)
Bolje sprečiti nego lečiti
Domaće vlasti aktiviste, naučnike i političare koji skreću pažnju na to da je Balkan (zbog zakasnele industrijalizacije i jake centralizacije) „utočište“ poslednjih zdravih i neizmenjenih reka Evrope nazivaju ekoteroristima i „kočničarima progresa“. Predstavnici vlasti su mahom neinformisani i neosetljiivi za činjenicu da je fragmentiranje malih reka već bar dve decenije prepoznato kao štetno – i to ne samo za prirodu, nego i za ekonomiju. Ne graditi nepotrebne je mnogo jeftinije nego dozvoliti da pričinjavaju štetu privredi i naseljima; i jeftinije nego rasipati novac i vreme čitave mreže institucija na njihovo rušenje u budućnosti.
I, ako ste odmah pomislili na MHE, imate pravo. WWF pokazuje da 91% hidroelektrana u EU proizvodi zanemarljive količine energije, a studija časopisa Nature pokazuje da male prepreke (devet desetina brana u Evropi je niže od 5m) izazivaju velike uticaje.
Većina kampanja, planova i strategija za uklanjanje brana, koje se u EU i SAD razvijaju u protekle dve decenije odnosi se na prepreke kojima je istekla upotrebna dozvola ili su jednostavno „zabataljene“ – ali ne samo na njih. „Od starih hidroelektrana, drevnih vodenih točkova ili napuštenih industrijskih postrojenja do neefikasnih hidroelektrana koje i dalje ubiraju subvencije: takve prepreke doprinose najvećem opadanju statusa kvaliteta površinskih voda u Evropi“, navodi WWF.
Predviđeno je obnavljanje bar 25.000km vodotokova
Dam Removal Europe je koalicija sedam ekoloških grupa, uključujući WWF (World Wide Fund for Nature) i The Nature Conservancy (TNC), čiji je cilj da (koliko je moguće) rekama vrati kontinuitet toka i „zaleči“ ranjene ekosisteme. Rad ove organizacije je u skladu sa brojnim „ekoterorističkim“ zakonima i pravilnicima o zaštiti prirode koji su progurani u EU.
Među njima su, recimo, Zeleni dogovor (Green Deal) i Strategija EU o biodiverzitetu 2030 (EU Biodiversity Strategy 2030). Jedan od ciljeva strategije je da se u EU do 2030. uklanjanjem barijera i obnavljanjem plavnih područja obnovi najmanje 25.000 km slobodnih tokova reka. To je i cilj Predloženog zakona o obnovi prirode oko koga se i dalje lome koplja.
Zakon o obnovi prirode u senci namera za obnovu rata
Kako ste većčitali u Mašini, Evropski parlament je početkom marta glasao za Zakon koji predviđa da se do 2030. obnovi 20% kopnenih i morskih površina, a do 2050. svi ekosistemi u EU kojima je potrebna obnova. (Precizna formulacija je da je usvojio privremeni sporazum o zakonu.) Ovaj ambiciozni plan zahteva pošumljavanje, revitalizaciju vlažnih staništa (močvara i bara koje se isušuju radi pretvaranja u poljoprivredno zemljište, kao i zbog klimatskih promena) i vraćanje reka u njihova prirodna stanja slobodnog toka.
Privremeni sporazum, u medijima nazvan i Nacrtom Zakona, je usvojen 9. novembra 2023. sa tankom većinom od 324 glasa „za“, 312 „protiv“ i 12 uzdržanih. Prethodila mu je intenzivna kampanja lobiranja protiv zakona koju je predvodila konzervativna Evropska narodna partija. Kako možete pretpostaviti – konzervativci kažu da imamo preča posla. Do nedavno su preča posla bila samo ekonomija, a odnedavno i naoružavanje do zuba.
Da bi Zakon stupio na snagu, kako objašnjava RSE, moraće da ga usvoje pojedinačne članice EU, nakon čega će se o Zakonu ponovo glasati. Kako će to teći nakon izbora na kojima se očekuje jačanje desnice – videćemo. U međuvremenu bar imajmo na umu da se negde ne razgovara o tome da li uklanjati brane, ni kako hapsiti aktiviste koji bi da ih uklanjaju golim rukama, nego koja je za to najmodernija oprema i koji softver najbolje prati rast populacije potočne pastrmke nakon što se brana ukloni.