Za samo nekoliko decenija količina odeće po stanovniku koja se kupuje u EU povećana je za 40% kao rezultat pada cena i sve veće brzine kojom odevni predmeti stižu do potrošača. Zato odeća ima udeo od između 2 i 10% u uticaju EU potrošnje na životnu sredinu. Taj uticaj se međutim često više oseća u trećim zemljama, gde se odvija najveći deo proizvodnje odeće.
Proizvodnja sirovina, prerada u vlakna, tkanje i bojenje zahtevaju ogromnu količinu vode i hemikalija, uključujući pesticida za proizvodnju sirovina poput pamuka.
Odeća koja se koristi takođe ima veliki ekološki otisak zbog vode, energije i hemikalija koje se koriste za pranje, sušenje i peglanje, kao i mikroplastike koja dospeva u životnu sredinu.
Manje od polovine odeće koja se izbacuje iz upotrebe se ponovo koristi ili reciklira a samo 1% se reciklira u novu odeću jer su tehnologije koje omogućavaju reciklažu odeće u neobrađena vlakna tek počele da se pojavljuju.
Predloženi su brojni načini da se problem reši, uključujući razvoj novih biznis modela za iznajmljivanje odeće, dizajniranje proizvoda tako da mogu da se ponovo koriste i lakše recikliraju (cirkularna moda), ubeđivanje potrošača da kupuju manje odeće boljeg kvaliteta (slou fešen) i generalno usmeravanje potrošača prema održivijim opcijama.
EU je 2018. usvojila paket cirkularne ekonomije koji će, na insistiranje Evropskog parlamenta, prvi put obezbediti da se tekstil u svim članicama odvojeno prikuplja najkasnije od 2025.
Evropski parlament godinama se zalaže za promovisanje upotrebe ekoloških i održivih sirovina i ponovno korišćenje i recikliranje odeće.
Izvor: European Parliament Think Tank
Foto: Pixabay.com