Kada je temperatura počela da raste širom Iberijskog poluostrva prošle nedelje, svi su znali da je samo pitanje vremena pre nego što počne požar to je već sigurno, svakog leta. Ali ovog puta je mnogo gore u Pedrogao Grande u Portugaliji je poginulo 62 ljudi što je po posledicama najgori šumski požar u istoriji te zemlje.
Evo zašto Portugalija izgleda bespomoćno pred požarima i šta bi se iz toga moglo naučiti.
Između 1993. i 2013. godine u Portugaliji je zabeleženo više šumskih požara nego u Španiji, Francuskoj, Italiji ili Grčkoj, iako je Portugalija manja od bilo koje od tih zemalja navodi se u prošlogodišnjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu.
Razlozi za to su mnogi. Portugalija je na jugozapadnom obodu Evrope, tanka traka zemlje na obali Atlantskog okeana na zapadu, a graniči se sa Španijom na severu i istoku. To je mesto čestih jakih vetrova i temperatura u unutrašnjosti ponekad premašuje 40 stepeni Celzijusa, kao ovih dana.
Velike oblasti centralne i severne Portugala su pod gustom šume i brdovite, a većina su borovi i eukaliptusi kojih dobro gore. Šumska industrija, posebno proizvodnja papirne pulpe, čini oko tri odsto BDP-a, a ekolozi osudjuju vlasti što odobravaju prekomerno sadjenje, posebno eukaliptusa. To je najučestalija i najprofitabilnija vrsta u toj zemlji, ali se u nepovoljnim uslovima može pretvoriti u bude zapaljenog baruta.
Jedna studija Vlada je utvrdila da je od 2003. do 2013. godine većina požara bila podmetnuta, ili je izbila usled nemara ili nesreće.
https://www.youtube.com/watch?v=-1AEhxWk_gU
Veruje se da je katastrofa u Pedrogau Grande počela “suvom olujom”, prirodnom pojavom koja se okrivljuje za izazivanje požara širom sveta. Tokom “suve oluje”, zbog visoke temperature kiša ispari pre no što stigne do tla, ali munje iz visokih oblaka kumulonimbusa stižu do tla. Tako je zemljište suvo i požari izbijaju brzo i čire se još brže nošeni jakim olujnim vetrom.
Portugalski policijski detektivi kažu da su čuvari šume i istražitelji našli drvo u koje je grom udario u subotu tokom “suve oluje” u oblasti Pedrogao Grande. To drvo je u selu Eskalos Fundeiros, rekao je šef policije Almeida Rodriges.
Regionalni tužilac je naložio krivičnu istragu uzroka požara, ali od toga bi se mogao odsutati, ako se potvrdi policijska verzija.
Portugalija je izdržala trogodišnju recesiju uz 78 milijardi evra međunarodne kreditne pomoći 2011. godine. Iako je kriza zvanično završena, prinudno smanjivanje rashoda se nastavlja u gotovo svim oblastima vlasti. Gazdovanje šumama nije izuzetak, i ima manje novca za preventivne mere, kao što je čišćenje šuma.
Ali, globalna promena klime je takođe faktor. Ekolozi kažu da južna Evrope, kao i mnogi drugi delovi sveta, doživljava duža i toplija leta, a kraće i suvlje zime. Grinpis kaže da je ove godine početak leta najtopliji u poslednjih 40 godina.
Evropska agencija za životnu sredinu je u izveštaju decembra prošle godine rekla da očekuje da promena klime je “imaju jak uticaj na šumske požare u Evropi”.
“Iako većinu požara u Evropi izazivaju ljudi (slučajno ili namerno), opšte je poznato da vremenski uslove i gomilanje gorivog materijala imaju dominantnu ulogu i utiču na promenu rizika od požara”, piše u tom izveštaju.
Portugalija ima mnogo iskustva u gašenju požara, ali izgleda da joj nedostaju oprema i finansije. Ta zemlja ima vatrogasne letelice, ali ih nema dovoljno za velike požare kakav je izbio prošlog vikenda. Zato angažuje i aviona privatnih firmi ili se oslanja na program Evropske unije po kojem susedne zemlje poput Španije, Francuske i Italije palju avione kada mogu.
Vlada je marta prošle godine odobrila dugoročni plan za poboljšanje upravljanja šumama i sprečavanje požara, uz ograničenje površina pod eukaliptusima, zapošljavanje više vatrogasaca i bolju opremu. Međutim, kritičari kažu da mnoge od tih promena nisu ni stupile na snagu, ili su u praksi manje od onoga što je potrebno.
Ekološke grupe kažu da vlada nije uradila dovoljno na prevenciji, kao što su godišnji programi čišćenja šuma, uklanjanje drveće iz okoline kuća i puteva, stvaranje vatrogasnih proseka u šumama i prisiljavanje zemljoposednika da uklanjaju sve otpatke koji postaju gorivo za požare.
“U Portugaliji, glavni faktor velične požara su neprekinute površine pod šumom”, rekao je profesor Paolo Fernandes istraživač šuma na Univerzitetu Tras-os-Montes e Alto Duro.
U idealnom slučaju, rekao je on, trebalo bi da bude protivpožarnih proseka čistina u šumma ili poljoprivrednog zemljišta što pomaže da se požar zaustavi.
Tokom 2015. i 2016. godine, Portugalija je imala oko 50 vatrogasnih letelica na raspolaganju, većinom iznajmljenih. Ali, u subotu je izbilo pet velikih požara, to je razvuklo sposobnost te zemlje do pucanja i prisililo je da traži pomoć iz inostranstva. Više od 2.000 vatrogasaca i vojnika bori se protiv vatre.
Požar u Pedrogau je daleko najgori u Portugaliji po broju žrtava za sada 62. Poređenja radi, u požarima širom Portugalije poslednjih godina je poginulo svega četvoro ljudi, od čega troje na ostrvu Madeiri. Najgori prethodni gubitak života bio je 1966. godine, kada je u požaru poginulo 25 portugalskih vojnika.
(Beta)