Sloj sivog smoga koji prekriva poljski grad Krakov, dobro oslikava zavisnost zemlje od uglja. Ova zavisnost za sada prevremeno odnosi ljudske živote, a u budućnosti bi mogla skupo da košta i privredu.
Lokalne samouprave su počele da favorizuju zelene izvore energije, mada je to, prema svedočenjima građana, i dalje dosta skupo bez subvencija.
“Prema procenama nešto više od 47.000 Poljaka svake godine prevremeno umre zbog smoga koji pre svega dolazi od uglja lošeg kvaliteta koji se u starim pećima koristi za grejanje”, rekao je za AFP Andžej Gula, šef grupe Upozorenje – smog, navodeći podatke iz studije Evropske agencije za životnu sredinu, objavljene poslednjeg dana novembra.
U Poljskoj se oko 70% domaćinstava greje na ugalj, a skoro sva struja dobija se iz starih elektrana, zbog čega većina od 38 miliona stanovnika udiše vazduh koji je u vrhu po zagađenju u EU i politički funkcioneri su toga svesni.
Novi konzervativni predsednik Andžej Duda nedavno je odobrio zakon protiv smoga, koji opštinama dozvoljava da zabrane grejanje pojedinaca na ugalj.
Međutim, premijerka Beata Ssidlo, ćerka rudara, obećala je da će zadržati ugalj kao „glavni izvor energije da bi osigurala energetsku sigurnost“ i privredni rast.
Ovakav stav izaziva skepsu među stručnjacima, koji smatraju da bi zavisnost Poljske od uglja, nasleđena iz komunističkog doba, mogla da ugrozi dobar rast ove zemlje koji se beleži već 25 godina.
Niske cene na svetskom tržištu guraju poljske rudnike u stečaj i narušavaju 100.000 radnih mesta koja uživaju velike subvencije i podršku političara.
Između 1990. i 2012. rudnici su dobili 16 milijardi evra subvencija, podaci su varšavskog istraživačkog instituta Vajz (WISE).
Gžegož Visnijevski sa Instituta za obnovljive izvore energije smartra da bi manje skupa zelena energija na evropskoj mreži mogla za tili čas da sa tržišta istisne stare poljske centrale na ugalj, nasleđene iz doba komunizma. Cilj EU je, kako podseća, da obnovljivi izvori zauzmu udeo od 20% do 2020.
“Da bi se razvila nakon 2020. Poljska će morati da uveze jeftinu struju iz obnovljivih izvora” sa evropske mreže, rekao je Visnijevski.
Njegov institut je razvio model koji je pokazao da bi Poljska mogla da udeo obnovljivih izvora poveća na 28% do 2030. Prema ovom modelu, koristila bi se solarna energija i energija vetra da bi se smanjile emisije ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu, bez velikih troškova u odnosu na razvoj zasnovan na uglju.
Kao i svaka zemlja, i Poljska treba da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Investitori zainteresovani za zelenu energiju ocenjuju da je sporost stupanja na snagu zakona o obnovljivim izvorima koči njihov razvoj. Prema evropskim sporazumima, Poljska bi 2020. trebalo da dostigne 15% ukupne potrošnje iz obnovljivih izvora.
I dok vlasti brane ugalj, lokalne vlasti podržavaju zelene inicijative.
Na 30 kilometara severno od Krakova varošica Golča okreće se ka suncu kako bi oterala smog, ali i uštedela. Pre dve godine gradonačelnik Leslav Blaha dobio je subvencije EU u iznosu od 370.000 evra da bi finansirao aktivnost koja je omogućila da se 20% od 1.600 kuća u Golči opremi solarnim panelima.
Kvalitet vazduha se poboljšava i grejanje je postalo jeftinije.
Poljoprivrednik Andžej Đubka (38) ima tri solarna panela za grejanje vode za svoju petočlanu porodicu.
„Majka priroda mi daje besplatnu energiju i smanjio sam potrošnju uglja za 40%“, rekao je on.
‘Voleo bih sada da postavim malo postrojenje na vetar i solarne panele, ali čekam neku mogućnost za sufinansiranje troška te investicije. Kada sve uračunate, bez subvencije je zelena energija i dalje skupa“, rekao je on.
Izvor: EurActiv.rs