Foto: Ivars Utinans
Tropske šume nekada završe bez drveća potpuno bez razloga jer planirani projekti propadnu ili je zemlja nepodesna za obradu
Odavno je poznato da se šume u tropima krče pretežno zarad proširenja poljoprivredne proizvodnje, ali novo istraživanje, objavljeno u prestižnom naučnom časopisu Science, pokazuje da je uloga poljoprivrede u nestanku tropskog drveća veća nego što se do sada mislilo.
Naime, podatak na koji ste verovatno najčešće nailazili do sada jeste da je ovaj sektor doprineo krčenju oko 80% tropskih šuma. Istraživači, predvođeni predstavnicima Tehnološkog univerziteta Čalmers iz Švedske, proračunali su da je to ipak više – te da poljoprivredna proizvodnja stoji iza i do 99% deforestacije.
„Naša recenzija jasno ukazuje na to da je između 90 i 99% krčenja šuma u tropima, direktno ili indirektno, prouzrokovala poljoprivreda. Ali ono što nas je iznenadilo jeste da znatno manji udeo u seči šuma – između 45 i 65% – zaista rezultuje u poljoprivrednoj proizvodnji na iskrčenom zemljištu. Ovaj nalaz je izuzetno važan za osmišljavanje efektivnih mera kako bi se smanjilo krčenje šuma i promovisao ruralni razvoj”, izjavila je predvodnica studije Florens Pendril.
Prema prethodnim procenama, u periodu od 2011. do 2015, u poljoprivredno zemljište transformisane su nekadašnje tropske šume ukupne površine između 4,3 i 9,6 miliona hektara. Švedski naučnici ograničili su to na između 6,4 i 8,8 miliona hektara objasnivši odakle potiče razlikovanje u statistici.
Kako je to primetio profesor Patrik Mejfroid sa Belgijskog katoličkog univerziteta u Levenu, veliki deo slagalice predstavlja deforestacija „ni za šta”. Između polovine i dve trećine iskrčenog zemljišta zbog poljoprivrede bude stvarno iskorišteno, a ostalo je upravo to – deforestacija „ni za šta”.
„Uprkos tome što je poljoprivreda ključni pokretač, šume i drugi ekosistemi se često nestaju zbog špekulacija sa zemljištem koje se nikada nisu ostvarile, napuštenih ili loše osmišljenih projekata ili nepodesnosti poseda za obradu, kao i zbog požara koji su se proširili na šume u okolini iskrčenih oblasti”, kazao je.
U naučnom radu navodi se da je mali broj roba odgovoran za većinu krčenja koje se povezuje sa aktivnom poljoprivredom – više od polovine uništenih šumskih predela zauzimaju pašnjaci, usevi soje i zasadi palmi za proizvodnju palminog ulja.
a Klimatskom samitu u Glazgovu, održanom prošle godine, čak 110 zemalja, u kojima je smešteno preko 80% svetskih šuma, potpisalo je sporazum u cilju zaustavljanja deforestacije. Autori novog istraživanju potcrtavaju da je veoma bitno da ova ambicija bude prioritet za pojedinačne zemlje i donosioce odluka. Jedna od efikasnih mera za suzbijanje krčenja šuma mogla bi da bude planirana regulativa u Evropskoj uniji o zabrani uvoza proizvoda koji su doprineli ovoj negativnoj pojavi.
Proširenje poljoprivrede je glavni razlog krčenja tropskih šuma i samim tim uzročnik emisija gasova sa efektom staklene bašte, gubitka biodiverziteta i degradacije ekosistemskih usluga od kojih zavise životi ljudi.