Mnogobrojni požari u Australiji gurnuli su koale – ljupke, mirne i bezopasne životinje, prekrivene pepeljastim krznom, ka ivici opstanka, ali dizanje dramatične uzbune na društvenim mrežama i šire u javnosti, uz nestručnost, može im dodatno naškoditi, ma kako to apsurdno izgledalo, piše američki tehnološki sajt CNET.
Koale – torbari, dugački do 80 centimetara i teški do 15 kilograma, jedan od simbola Australije, provode gotovo sve vreme na drveću, hraneći se lišćem eukaliptusa, otrovnim za druge, a između obroka imaju zdrav običaj podužeg dremanja.
Tokom poslednje dve nedelje neviđenih poljskih i šumskih požara, muke koala bile su vest na naslovnim stranama, ilustrovane fotografijama dehidriranih koala nagorelog krzna dok pokušavaju da se sklone od plamena.
Širom Australije izgorele su stotine hiljada hektara. Procenjuje se da je možda stradalo 1.000 koala, uključujući polovinu populacije tih životinja u Port Makvariju, njihovom prirodnom utočištu severno od Sidneja. To je tragedija za tu vrstu životinja koja se, da bi preživela, već odavno bori s posledicama klimatskih promena, bolesti i krčenja šuma.
Nedavni izveštaji medija nagoveštavaju da su požari uništili i do 80 odsto staništa koala, te tvrde da su one time već “funkcionalno izumrle”. To je izazvalo emotivne apele i oštru raspravu preko društvenih medija na internetu. Razlog je što je koala toliko omiljena vrsta, povezana s australijskim identitetom, a i to što njena propast direktno govori o neuspehu borbe protiv klimatskih promena. Koale su nevin posmatrač koji je bukvalno dospeo na liniju vatre zbog nehajnosti ljudi.
Ipak, dobra je vest da naučnici nisu potvrdili da su koale “funkcionalno izumrle”, jer se o tome među njima vodila debata mnogo pre požara.
“Australijska fondacija za koale” (AKF), neprofitna organizacija posvećena njihovom očuvanju, maja ove godine – pola godine pre požara, u saopštenju je “uz ograde” navela da “veruje da bi koale mogle biti funkcionalno izumrle na celom prostoru Australije”, jer ih je preostalo samo 80.000. To saopštenje je objavljeno neposredno pred poslednje izbore u Australiji, gde su klimatske promene ionako ključno političko pitanje.
Džekelin Gil, klimatološkinja Univerziteta u Mejnu, u SAD, bila je među onima koji su reagovali na to saopštenje AKF o “funkcionalnom izumiranju”, i prokomentarisala ga je na Tviteru upozorivši na moguć “sukob interesa”, pošto postoji “više slučajeva neprofitnih organizacija koje preteruju s prijavljivanjem smanjenja brojnosti (neke vrste kojom se bave), pritom imajući koristi od povećanja donacija” koje dobijaju posle tih apela.
Kristin Adams-Hosking, specijalistkinja za očuvanje prirode sa Univerziteta Kvinslenda, u članku za časopis “The Conversation” takođe je duboko posumnjala u “funkcionalno izumiranje” i ocenila je da je bar taj termin verovatno upotrebljen “s previše žurbe”.
U studiji sprovedenoj 2016. godine, grupa istraživača je pokušala da proceni koliko je preostalo koala, ali se na terenu potvrdilo da je to veoma složen posao jer one žive raštrkano po istočnoj Australiji, te bi prebrojavanje bilo “džinovski zadatak” za koji nema ni sredstava, napisala je proletos Adams-Hosking.
Bilo kako bilo, koale jesu u nevolji, a kriza jeste stvarna: stopa izumiranja životinjskih vrsta u Australiji najviša je u svetu, a iz mnogo staništa koale su već nestale, te nema sumnje u procenu da jednog dana mogu i da sasvim nestanu svuda.
Broj koala je drastično opao tokom 20. veka kada je njihovo iskustvo bilo mračno: tokom 1920-ih godina, lovci su ih pobili u stotinama hiljada radi unosne trgovine krznom, urbanizacija je jedne grupe koala odsekla od drugih što je umanjilo njihovu genetsku raznolikost i učinilo ih sklonijim bolestima, a masovno krčenje šuma, njihovih staništa, lišilo ih je izvora hrane.
Međutim, naslovi koji “vrište” da je koala “funkcionalno izumrla” i da je to “proglašeno posle vatrene sihije” – što nije tačno, i preterane tvrdnje o padu brojnosti koala koje svako može lako proveriti već i osnovnom pretragom na internetu, potencijalno štete jer podrivaju poverenje u naučne institucije i naučne izveštaje, piše CNET.
Uz to, Fondacija AKF je jasno rekla da njena definicija “funkcionalno izumrla” znači da je vrsta “prešla tačku oporavka” i sugeriše da je koala osuđena na propast. To je za neke možda “poziv na oružje”, ali za druge je pouzdan znak da se dosad pokušavalo šta se moglo, ali sad je dosta, te bi trebalo odustati od uzaludne borbe za spas koala. Atmosfera na društvenim medijima je kao da koala više nema, te se biolozi uz sav posao koji već imaju, bore i da dokažu suprotno i da uvere da neumorno rade na tome da pokušaju da spasu tu vrstu.
Rebeka Džonson iz Muzeja Australije, koristi moć genetskog koda da bi otvorila potpuno nove puteve za rad na očuvanju koala. U julu 2018. godine, Džonson i njene kolege prvi put su utvrdile genom koala, identifikujući gene koji mogu pomoći u sprečavanju zaraznih bolesti i zaštiti mladunaca.
Iako koale jesu ugrožene, mada klimatske promene imaju ogroman uticaj na njihovu sudbinu, i Australijanci će morati da postignu više, preterivanje s tvrdnjama o nestanku te vrste, i to samo kao ilustraciji veće, nacionalne katastrofe izazvane požarima, nikako im neće pomoći, zaključuje CNET.