Gepardi kao životinjska vrsta brzo idu ka istrebljenju, pokazuje nova sudija koja govori o smanjenju broja ovih životinja.
Procenjeno je da oko 7.100 geparda živi u divljini širom Afrike i na maloj površini u Iranu, a ljudsko širenje je potisnulo ovog predatora koji ima naviku da se kreće po velikom prostoru izvan 91 odsto svog istorijskog staništa, pokazuje objavljena studija.
Autori studije zato pozivaju da se gepard označi kao ugrožena vrsta, a ne kao do sada osetljiva vrsta, na spisku ugroženih vrsta širom sveta.
“Ovo je sada zaista presudni period za vrste kao što je gepard kojima su potrebne te velike površine”, rekla je Sara Durant, specijalista za ove životinje u Zoološkom društvu iz Londona i vodeći autor studije objavljene u specijalizovanom časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
Oko 77 odsto staništa geparda je van rezervata i drugih zaštićenh zona, navodi se u studiji, zbog čega je potrebno da vlade i lokalne vlasti promovišu toleranciju za ovog predatora koji nekad lovi stoku.
Pored gubitka staništa, gepardi su izloženi napadima meštana i gubitku svog plena antilopa i drugih životinja koje ljudi ubijaju za meso, kao i ilegalnoj trgovini mladunaca, trgovini njihove kože i pretnji od udara vozila.
Gepard je zabeležen da trči brzinom od 29 metara u sekundi. On se kreće sporije kad lovi i može da održi najveću brzinu samo nekoliko stotina metara.
Prema navodima studije, više od polovine geparda na svetu živi na teritoriji šest zemalja u južnoj Africi. Ove životinje su takoreći nestale u Aziji. Jedna grupa njih, čiji broj se procenjuje na manje od 50 jedinki, i dalje živi u Iranu.
U Zimbabveu populacija geparda pala je sa oko 1.200 na samo 170 životinja za 16 godina, a glavni razlog su promene u držanju zemlje.
Još jedna briga za ove životinje je ilegalna trgovina mladuncima zbog potražnje u zemljama Persijskog zaliva. Mladunci donose do 10.000 dolara na crnom tržištu. Prema Fondu za očuvanje geparda, oko 1.200 mladunaca ovih životnija je prokrijumčareno iz Afrike u poslednjih 10 godina, a njih oko 85 odsto je umrlo na tom putu.
Da bi ova životinjska vrsta dugoročno opstala potrebno je preduzeti hitne mere da se reši najveći problem, a to su zaštićene zone i područje kretanja, navodi se u studiji.
Beta