Norveški parlament glasao je u 2015. godini da fond izađe iz poslovanja s ugljem, tražeći da zbog uticaja na okolinu proda učešće u rudarskim i energetskim kompanijama koje generišu više od 30 posto svojih proizvoda ili prihoda iz tog fosilnog goriva, štetnog po okolinu.
Norveški državni investicioni fond, najveći u svetu, zabranio je ulaganja u još 15 kompanija čije je poslovanje povezano s ugljem. Uglavnom se radi o američkim i azijskim kompanijama, objavila je u sredu norveška centralna banka.
Norveški parlament glasao je u 2015. godini da fond izađe iz poslovanja s ugljem, tražeći da zbog uticaja na okolinu proda učešće u rudarskim i energetskim kompanijama koje generišu više od 30 posto svojih proizvoda ili prihoda iz tog fosilnog goriva, štetnog po okolinu.
Norveški fond trenutno upravlja imovinom vrednom oko 7.530 milijardi norveških kruna (835,6 milijardi evra). U sredu su spisku zabranjenih kompanija dodali još 15 firmi i predstavništva, uključujući i pet iz SAD-a, tri iz Japana, i dva iz Kine. Još jedanaest kompanija stavljeno je na razmatranje.
“Daljnja isključenja će uslediti u 2017.”, navela je centralna banka, zadužena za upravljanje fondom u koji se slivaju prihodi od prodaje nafte.
Zabrana neće obuhvatiti rudarske divove Anglo American, BHP Billiton i Glencore jer je njihovo rudarsko poslovanje izvan uglja toliko obimno da taj energent generiše manje od 30 posto njihovih prihoda.
Investiciona politika norveškog fonda ravna se prema strogim etičkim načelima, s naglaskom na održivom ekonomskom, ekološkom i društvenom razvitku. Tako su zabranjena ulaganja u kompanije optužene za teška kršenja ljudskih prava, rad dece i za ozbiljne štete po okolinu, kao i u proizvođače “posebno nehumanog” oružja, i u duvanske kompanije.
Fond je osnovan za potrebe finansiranja velikodušnih socijalnih izdataka norveške države, a ulaže u deonice, obveznice i nekretnine.
Izvor: hina.hr