Subota, 21 Decembra, 2024

Norveška: Arktik okovan ledom i smećem

Neke životinje upetljaju se u mreže koje na obalu donese voda. Stanovnici svakodnevno pronalaze beživotna tela životinja. Mnoge irvase koštalo je života što svoje rogove ne mogu da oslobode pređe.

Na obalama Arktičkog okeana u Norveškoj talože se ogromne količine plastičnog smeća. Istraživači su posebno zabrinuti zbog prisustva mikroplastike u arktičkom ledu, a ni ribari nisu ništa mirniji. Njih muči da bi zalihe ribe u norveškim vodama mogle da opadnu usled zagađenja plastikom.

Norveški ministar zaštite životne sredine, Ula Elvestun, izjavio je da političari u prošlosti nisu imali razumevanja za obim problema koji stvara neodgovorno upravljanje otpadom. Do sada je zabeleženo da odbačena plastična ambalaža predstavlja rizik po sve stanovnike mora – životinjske planktone, beskičmenjake, ribe, ptice i sisare.

Jedno od sprovedenih istraživanja pokazalo je prisustvo čak 234 plastične čestice u samo litru otopljenog arktičkog leda. Naučnici su objasnili kako se nesrećnim slučajem led u morima formira najpre na površini okeana. Upravo na tom mestu pluta i plastika koju voda zarobljava očvršćavajući. Iako još ne mogu da utvrde obim pretnje, istraživači su izuzetno zabrinuti zbog uticaja smanjivanja leda i oslobađanja otpada na arktičke divlje vrste.

Jedan od autora izveštaja, Geir Ving Gabrilsen, izjavio je kako su u Svalbardu, mestu gde on radi, sedamdesetih godina prošlog veka u stomacima pojedinačnih životinja pronalazili tek nekoliko plastičnih delova, a poslednjom istragom, sprovedenom 2013. godine, u jednom stomaku bi otkrili čak dvesta.

Neke životinje upetljaju se u mreže koje na obalu donese voda. Stanovnici svakodnevno pronalaze beživotna tela životinja. Mnoge irvase koštalo je života što svoje rogove ne mogu da oslobode pređe.

U većini slučajeva najveći zagađivači prirode plastičnim smećem su porodične kuće. Ipak, u Gabrielsenovom rodnom mestu, to su ribolovci. Ankete su pokazale kako su oni postali svesni svoje odgovornosti u očuvanju naše planete, kao i da treba da održe svoju reputaciju opskrnljivanja ljudim dobrim ulovima iz mora. Sve više posada ribarskih brodića koristi papirnu ambalažu i izbacuje iz upotrebe plastične trake, a zapetljane mreže vraćaju u luke.

Ministar Elvestun je rekao kako nova naučna saznanja treba da budu poziv da se stane na kraj zagađivanju plastičnim otpadom.

energetskiportal.rs

Povezane vijesti

Plastična flašica za vodu razgrađuje se 450 godina

Foto: tanvi sharma/ unsplash

Jedna flašica za vodu, ukoliko se ne reciklira, ostaje u prirodi 450 godina. Naučnici pokušavaju da pronađu enzime koji će ubrzati proces raspada plastike, kako bi smanjili plastični otpad.

Naučnici pokušavaju spasiti led na Arktiku: Poslednja šansa za čovečanstvo?

Foto: Agencije

Terenska ispitivanja pokazuju da ispumpavanje morske vode na sneg iznad arktičkog morskog leda može da učini led debljim, što nudi mogući način za očuvanje morskog leda tokom leta

Popular Articles