.){kind=link}
Klimatske promene dovele su do toga da ubuduće podzemne vode neće moći da se obnavljaju, što bi moglo da ima fatalne posledice. Prirodni rezervoari podzemnih voda smanjuju se i u narednih sto godina verovatno će u potpunosti moći da se obnavlja samo polovina svih postojećih zaliha podzemnih voda u svetu. Takvu mračnu sliku pokazala je najnovija međunarodna studija objavljena u stručnoj reviji Nejčer klajmat čejndž (Nature Climate Change).
Uprkos ekstremnim padavinama, rezerve podzemnih voda zbog sve češćih perioda suše ne mogu da se oporave. Posledice će se, međutim, manifestovati tek sa velikom vremenskom zadrškom, rekli su članovi međunarodnog tima koji je radio studiju.
I u Nemačkoj meteorolozi pozivaju na uzbunu. Decembar 2016. godine bio je najsušniji od 1963. godine, znači u poslednje 53 godine. Prema podacima nemačke hidrometeorološke službe, 2018. godina bila je uz to i najtoplija godina od početka merenja temperature 1881. godine.
Problem kod dugih sušnih perioda je pre svega to što jednokratne jake padavine ne mogu ponovo da napune rezervoare vode. Kod posebno jakih padavina, kišnica se naprosto odliva na površini, umesto da polako ponire u zemljište.
Za studiju, naučnici su koristili kompjuterske modele zasnovane na podacima o podzemnim vodama. Rezultati su za naučnike bili alarmantni.
“To bi moglo da se opiše kao ekološka tempirana bomba, pošto se će se sve sada već prisutne posledice klimarskih promena na obnavljanje podzemnih voda, tek mnogo kasnije odraziti na njihovo odloženo oticanje u reke i na vlažna područja”, rekao je za agenciju AFP Mark Katbert sa Univerziteta u Kardifu.
Proces u kojem se kišnica filtrira i skuplja kao podzemna voda u dubljim slojevima zemlje može da traje stolećima. Tačna dužina tog procesa razlikuje se od regiona do regiona. Posebno u već sada sušnim područjima kao što je Sahara taj proces može da potraje i više hiljada godina.
Ako u podzemnim skladištima nema dovoljno vode, ugroženi su priroda i životinje, i pogođena poljoprovreda. Prateća pojava je i veća koncentracija štetnih materija u preostalim podzemnim vodama.
Čovečanstvo te pojave nije svesno, primećuje Katbert.
“Podzemne vode su izvan našeg vidokruga i izvan naših glava, taj ogromni skriveni resurs o kojem ljudi baš mnogo i ne razmišljaju, iako on podržava globalnu proizvodnju hrane”, rekao je naučnik, dodajući da su već sada rezerve podzemnih voda ugrožene zbog naglog porasta svetskog stanovništva i sve veće proizvodnje namirnica.
Izvor: EURACTIV.de