Postoji mnogo zanimljivosti koje nas ujedno zastrašuju i fasciniraju kada je reč o Zemlji, a vezane su za čudne krajolike, zanimljive životinje i čudesne organizme. Ovom prilikom izdvajamo sedam:
Zemljini polovi se okreću
Svi znamo da je Severni pol na severu, negde iznad Aljaske, a da je Južni negde dole, blizu središta Antarktika. To će zauvek biti tako kada su u pitanju geografski polovi planete, međutim ne i kada su u pitanju magnetski polovi. Tokom proteklih 20 miliona godina, Zemljini magentski polovi su se okretali svakih nekoliko stotina hiljada godina, što znači da ako ste imali kompas u ruci pre oko 800,000 godina, on bi vam pokazao da je sever na Antarktiku.
Iako su naučnici prilično sigurni da se to zaista dešava, još uvek nije sasvim jasno šta izaziva ove polarne akrobacije. Za sada, Zemljin severni magnetski pol se kreće ka severu brzinom oko 65 kilometara godišnje. Imajući u vidu da se poslednji preokret polova dogodio pre 780.000 godina, mi smo zakasnili za preokret.
Najveći živi organizam na Zemlji je…
Kada je u pitanju najveće živo biće na planeti, svima uglavnom prvo padnu na pamet kitovi, slonovi ili drveće. Možda biste se čak setili i da su koralni grebeni najveća konglomeratska stvorenja.
Međutim, ispostavilo se da svetski rekord za najveći živi organizam na Zemlji ima nešto manje impresivan izgled, ali u pogledu veličine čini da plavi kit deluje kao patuljak. U pitanju su gljive.
Tačnije, izazivač za titulu najvećeg poznatog živog organizma na svetu je gljiva medenjača koja živi na planinama Blu u Oregonu. Ova ogromna gljiva zauzima oko 965 hektara zemlje, što je veliko koliko 1.665 fudbalskih terena.
Medna gljiva, ili medna pečurka, je zapravo zajedničko ime za nekoliko različitih vrsta gljiva roda Armillaria. Ove parazitske gljive kolonizuju i ubijaju brojne drvene biljke, zbog čega su dobile nadimak “noćna mora baštovana”, iako neke mogu biti nešto benignije od drugih.
Neki delovi Zemlje izgledaju kao da smo na drugoj planeti
Mesto koje mnogi nazivaju “Paklom na Zemlji”, Danakilska pustinja u Africi, predstavlja jedno od najsuvljih, najdubljih i najtoplijih mesta na svetu. Smeštena je u Afarskoj (Danakilskoj) depresiji, gde se nalazi i jezero Asal, najniža tačka Afrike na –155 m ispod nivoa zemlje i predstavlja jedno od najekstremnijih mesta na planeti. Međutim, čak i ovde ima mesta život. Raznobojni hidrotermalni otvori su dom ekosistema koje astrobiolozi sada koriste kao analog u potrazi za životom van Zemlje.
Jedno ostrvo ima “podvodni vodopad”
Na jugozapadnoj obali Mauricijusa nalazi se jedistven prirodni fenomen, tačnije jedinstvena optička iluzija podvodnog vodopada. Gavni krivac su struje koje su vremenom slagale pesak s obala Mauricijusa stvarajući kaskade, odnosno ležišta koja stvaraju utisak slivanja vode na sred okeana. Na satelitskim snimcima to izgleda posebno dramatično, kao da podvodna struja izranja uz obalu ovog rajskog ostrva.
Neki oblaci su živi
Ponekad, u sumrak, tamni oblaci se pojave vrlo blizu zemlje. Dok se kovitlaju i menjaju oblik, oni mogu izgledati prilično živo, a zapravo to i jesu. Formirani od stotinu ili čak hiljadu čvoraka koji lete u jatu, ovi “oblaci” su zapravo fenomen poznat kao murmuracija. Naučnici sumnjaju da ptice lete u tandemu kada traže mesto za skrivanje ili izbegavanje predatora. Međutim, i dalje je zagonetka kako tačno postižu takvu izuzetno akrobatsku sinhroniju dok lete.
Na Zemlji postoje i podvodne livade
Najrasprostanjenija morska trava na svetu, poznata kao Posidonija, prema grčkom bogu Posejdonu, takođe je poznata i kao jedna od najstarijih živih vrsta na Zemlji. Genetsko sekvenciranje je nedavno otkrilo da bi ekspanzivna livada Posidonije, koja raste na obali Španije, mogla biti stara stotinu hiljada godina. To znači da pre nego što su naši savremeni ljudski preci čak i napustili Afriku, prve morske trave su započele proces deljenja ćelija i kloniranja kako bi preživele globalno širenje čovečanstva.
Na Zemlji postoji reka koja ključa
Misteriozna, oko 6,5 kilometara duga reka duboko u srcu Amazona je toliko vruća da voda u njoj voda ključa. Misteriozna “ključajuća” reka Majantujaku, čiji tok iznosi više od šest kilometara, nalazi se duboko u Amazoniji. Na najširem delu, široka je oko 25 metara i duboka oko šest metara. Voda u reci je dovoljno vruća da biste mogli napraviti čaj, a na nekim mestima bukvalno ključa.