Kako se menja veličina životinja zbog klimatskih promena?

Kako bi se prilagodile klimatskim promenama, mnoge životinje menjaju veličinu ili oblik tela, međutim šta će biti sa onim vrstama čija sposobnost adaptacije nije jednako brza kao globalno zagrevanje? 

Autor: Srđan Vejnović

Za razliku od ljudi koji se mogu osloniti na tehnologiju, ostatak životinjskog carstva može jedino da računa na prirodne mehanizme prilagođavanja. Uočeno je da zbog klimatskih promena mnoge životinje migriraju u hladnije krajeve ili na veće nadmorske visine, dok se druge prilagođavaju tako što menjaju vreme važnih događaja kao što je parenje. Međutim, kod više stotina vrsta uočen je zanimljiv način adaptacije koji podrazumeva promenu oblika i veličine tela, piše Klima 101.

U toplijim uslovima pticama raste kljun

U opsežnom pregledu radova objavljenom u naučnom časopisu Trends in Ecology and Evolution, tim predvođen Sarom Rajding identifikovao je vrste koje menjaju oblik zbog klimatskih promena. Autori navode da je ovaj obrazac široko rasprostanjen u životinjskom carstvu.

U jednom od pregledanih radova objašnjeno je kako je australijskim papagajima porastao kljun i do 10% od 1871. do danas, pri čemu je povećanje bilo predvidivo na osnovu prosečnih letnjih temperatura i pre nego što su primerci sakupljeni.

Kod ptica promena dimenzija tela kao način adaptacije nije nepoznata pojava. U biologiji je ovaj fenomen objašnjen Alenovim pravilom koje predviđa da se u toplim uslovima dužina istaknutih delova tela, kao što su kljun, rep ili uši, povećava u cilju lakšeg odavanja telesne toplote. Zbog klimatskog uticaja povećanje kljuna uočljivo je i kod drugih ptica kao što su severnoamerički junko, zebe sa Galapagosa i drozdovi. Ali nisu sve ptice na "dobitku" kad je veličina u pitanju, neke se i smanjuju.

Tim naučnika sa Državnog univerziteta Luizijane iz SAD proučavao je uzorke ptica iz kišnih šuma Amazona sakupljenih u periodu od četiri decenije. Rezultati su objavljeni ovog meseca u naučnom časopiu Science Advences i pokazuju da je kod većine vrsta zabeleženo smanjenje veličine tela, dok je kod osetljivijih vrsta primećen pad u broju populacije. Biolozi veruju da je suva i toplija klima u njihovom slučaju direktno dovela do smanjivanja čitavog tela, kako bi se ptice lakše izborile sa regulacijom telesne temperature, ali ne isključuju i neke indirektne uzroke kao što je slabija ishrana.

U ovoj studiji je proučavano preko 11.000 primeraka ptica sedamdeset sedam različitih vrsta. Merenja su pokazala da su ptice u periodu od 1979. do 2019. izgubile prosečno od 0,1 do 2 procenata težine po dekadi. Od posebnog značaja je to što je ovo prvo istraživanje koje proučava morfološke promene kod ptica koje nisu selice, što je autorima omogućilo da jasnije razdvoje ulogu klimatskih uticaja od ostalih mogućih faktora.

Ptice nisu jedine životinje čija se veličina menja

Jasno je da se morfološke promene mnogih ptičijih vrsta dovode u vezu sa klimatskim promenama. Međutim, nisu samo ptice te koje doživljavaju promene u svojoj veličini. Naučnici veruju da rast prosečne globalne temperature utiče na veličinu životinja širom sveta.

Zbog klimatskih promena smanjuju se čak i vellike životinje. Ženke polarnih medveda, pored toga što brojčano nestaju, postale su mršavije i sitnije. U periodu od trideset godina izgubile su u proseku oko 65 kilograma težine i pet centimetara visine.

Dijapazon vrsta pogođen ovim trendom je ogroman, na šta ukazuju i dokazi do kojih su došli britanski naučnici 2012. godine. Tim istraživača sa Univerziteta u Liverpulu i londonskog Univerziteta Kraljica Meri objavio je rezultate ispitivanja sprovedenih na više od 150 vrsta životinja koje žive na kopnu i u vodi, a koji pokazuju da je 90 odsto njih dostiglo zrelost sa manjom veličinom tela kad su temperature bile više.

Morfološke promene ne pogađaju samo toplokrvne životnje. Tokom poslednjih nekoliko decenija promene u veličini uočene su kod riba, reptila, vodozemaca i insekata.

Početak Šestog velikog izumiranja

Stručnjaci napominju da, iako se radi o promenama adaptivne prirode koje bi trebalo da zaštite i omoguće opstanak, smanjivanje bi moglo nepovoljno da utiče na vrstu. Gubitak telesne veličine može da ima negativan efekat na reproduktivnost ili sposobnost životinje da se prehrani. U tom slučaju morfološke promene mogu uticati na pad populacije neke vrste ili čak njeno potpuno izumiranje, što bi lanačano moglo da ima posledice na lokalni ekosistem.

Naučnici nisu u potpunosti saglasni da li su uočljive promene samo fenotipskog karaktera, to jest one koje jedinka ne prenosi na potomstvo, ili je smanjivanje kod nekih vrsta delo prirodne selekcije, a promena zapisana u genima. Sa kratke vremenske distance teško je reći, s obzirom na to da za evolutivne promene može biti neophodno hiljade i stotine hiljada godina. Međutim, životinjskim vrstama kojima bi jedino evolucija bila izlaz iz novih klimatskih okolnosti bitka je verovatno već izgubljena zato što je tempo globalnog zagrevanja mnogo brži od njihove sposobnosti da se promene.

Opasnost od izumiranja vrste se povećava ukoliko životna sredina nameće nove uslove za koje životinje nemaju adekvatni adaptivni odgovor. Izumiranje vrsta je prirodna stvar na planeti, ali postoji tempo koji se smatra da ne narušava prirodni balanas. U naučnoj zajednici vlada zabrinutost da bi silina klimatskih promena dovela mnoge vrste na ivicu opstanka. Trenutna brzina nestanka vrsta nalikuje počecima velikih izumiranja zbog čega neki naučnici smatraju da smo na pragu šestog velikog izumiranja. Prethodnih pet izumiranja koje naša planeta pamti su bila povezane sa ubrzanim promenama klime i životne sredine, a procenjuje se da je u tim događajima nestalo 75-95% vrsta koje su tada živele.

Čovek je nekontrolisanim lovom i uništavanjem staništa već direktno doprineo nestanku mnogih životinja, a klimatske promene koje je izazvao mogle bi ovaj trend da dovedu na nivo velikih masovnih izumiranja. Morfološke promene kod životinja koje zapažaju naučnici se mogu interpretirati kao upozorenje koje dolazi od vrsta koje imaju poteškoća sa globalnim zagrevanjem i za čiji opstanak je neophodno ljudsko delovanje, suprotno od onog koje je do ovakvog scenarija dovelo.