Članice Evropske unije sa juga više nego nordijske zemlje podržavaju stroža pravila EU o upravljanju otpadom, pokazao je novi izveštaj ekoloških organizacija. Snažniju podršku reciklaži daju zemlje koje zapravo zaostaju po tom pitanju – Grčka, Rumunija i Španija, najviše joj se protive Danska i Finska a brojne članice EU još kriju svoje pozicije.
Ekološke nevladine organizacije Evropski biro za ekologiju (EEB), Prijatelji Zemlje Evropa i Nula otpada Evropa zajedno su obavile istraživanje u kojem su građane EU pitale da li podržavaju predlog da se politika upravljanja otpadom pooštri.
Stručnjaci za upravljanje otpadom srešće se sledeće nedelje u Briselu a do kraja maja treba da budu pokrenute konsultacije između Evropske komisije, Parlamenta i Saveta o novim propisima na tom planu.
Prema podacima za 2014, 55 miliona ljudi ili 9,6% populacije EU ne može da priušti kvalitetan obrok svaki dan. Pored toga, podaci za 2015. ukazuju da je 118,8 miliona ljudli ili 23,7% građana EU u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Istovremeno su podaci o bacanju hrane više nego alarmantni.
Procenjuje se da se u EU svake godine baci 88 miliona tona hrane i, ako se smesta nešto ne preduzme, do 2020. će na otpadu završavati 126 miliona tona, navodi se u izveštaju tri nevladine organizacije objavljenom 16. maja.
Evropski parlament je sa ciljem da ubrza tranziciju na cirkularnu ekonomiju u martu usvojio povećanje udela otpada koji se reciklira na 70% do 2030. sa 44% danas.
Kada je reč o hrani koja se baca, evropski zakonodavci predložili su da se bacanje smanji za 30% do 2025. i za 50% do 2030. u odnosu na 2014.
Pored toga, evroposlanici traže da se 80% ambalažnog otpada reciklira i da na deponijama završava samo 5% otpada.
Srušen mit o dežurnim krivcima
Istraživanje je pokazalo da članice koje se snažnije protive merama za cirkularnu ekonomiju “nisu dežurni krivci”, odnosno one sa juga Unije.
“Ambicioznu reformu propisa EU o upravljanju otpadom napadaju brojne zemlje … Ako u pregovorima prevlada regresivna pozicija, planovi za ubrzanje tranzicije na cirkularnu ekonomiju u narednim godinama biće zaustavljeni”, upozoravaju iz ekoloških nevladinih organizacija.
Prema izveštaju, među članicama koje se najviše protive predlozima su Danska i Finska na koje se uglavnom gledalo kao na one koje predvode u politici upravljanja otpadom.
Primedbe na predloge imaju i Mađarska, Litvanija i Letonija koje takođe kategorički odbacuju ambicioznije ciljeve.
Istovremeno Britanija, Nemačka, Poljska, Irska, Slovenija i Hrvatska nisu otkrile svoje pozicije. Time se samo potvrđuje problem koji već dugo postoji sa transparentnošću a koji se pojavljuje u pregovorima između članica, kao i između članica i institucija. Zbog toga se, kako navodi EEB, podižu barijere između građana EU i njihovih nacionalnih vlada a to je i u suprotnosti sa naprednim i transparentnim stavom usvojenim u Parlamentu.
Očekuje se da zemlje poput Češke, Italije, Švedske, Portugalije, Luksemburga i Slovačke eventualno podrže cilj za reciklažu 65% otpada ali da se usprotive nekim drugim planovima, uključujući za obavezno ponovno korišćenje materijala.
S druge strane, zemlje koje zaostaju na planu upravljanja otpadom, poput Grčke, Rumunije i Španije, zalažu se za “snažniju podršku recikliranju, smanjenje otpada, pripremu za ponovno korišćenje i bolje razvrstavanje otpada”.
U grupi “naprednih zemalja” koje podržavaju reforme su i Francuska, Belgija i Holandija.
Pjotr Barčak (Piotr Barczak), stručnjak za upravljanje otpadom u EEB, odgovorio je na pitanje portala EurActiv.com šta stoji iza stava nordijskih zemalja da se “mnoge nordijske zemlje protive višim ciljevima za recikliranje i smanjenje otpada jer to znači manje otpada koji ostaje a one moraju da pune skupe spalionice koje su izgradile”.
Barčak je dodao da cilj cirkularne ekonomije nije da spaljuje vredne sirovine i proizvode. “Cilj je da se smanji količina otpada tako što će se produžiti vek proizvoda njihovom ponovnom upotrebom i vraćanjem sekundarnih sirovina nazad u ekonomiju”, rekao je Barčak.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta