.){kind=link}
Evropski poslanik Paskal Diran pokreće inicijativu u EU protiv planiranog izbacivanja proizvoda iz upotrebe, što vodi većim izdacima za potrošače ali i povećanju količine otpada, preneo je francuski EurAktiv pozivajući se na partnerski list Žurnal životne sredine (Journal de l’Environment).
Planirano izbacivanje proizvoda iz upotrebe pojam je koji postoji skoro 100 godina, ali je nakon sredine 20. veka ova praksa počela da dobija na značaju. Američki proizvođač automobila Dženeral motors još u trećoj deceniji 20. veka je razmatrao zamisao osmišljavanje novog modela svaki dan, kako bi podstakao prodaju u doba zasićenja na tržištu.
Trgovac nekretninama Bernard London je 1932. godine predložio planirano zastarevanje proizvoda kao način za prevazilaženje ekonomske krize.
Planirano zastarevanje sprovodi se kroz ukidanje tehničke podrške i usluga za određeni proizvod, ili na suptilniji način kampanjom koja potrošačima prenosi poruku da uređaj koji imaju više nije u modi i da ga je potrebno menjati iako je ispravan.
Iako bi zabrana planiranog zastarevanja mogla negativno da se odrazi na ekonomiju, suosnivačica francuskog udruženja za borbu protiv ove prakse Leticija Vaser (Laetitia Vasseur) rekla je nedavno u intervjuu za francuski Mond (Le Monde) da se ekološki uticaj ovakvog ponašanja više ne može zanemariti. Kako je navela, evropski građanin u proseku godišnje napravi 14 kilograma otpada u vidu starih elektronskih i električnih uređaja.
“To je 32% više nego pre pet godina. To je neodrživo”, navela je ona.
Vaser ukazuje i na to da ovakva praksa zapravo svima odgovara. Proizvođačima je to način da osiguraju plasman proizvoda, distributerima da povećaju prihode, državi prihod od PDV-a, a potrošači su se okrenuli jeftinim proizvodima, koji se često menjaju.
Kako u takvoj situaciji obuzdati ovu potrošačku praksu?
Premijera u EU
Ovo je prva inicijativa ovog tipa u Evropskom parlamentu, a cilj je da se produži životni vek proizvoda, podstaknu popravke, istakne upotrebna vrednost proizvoda, garantuje bolja informisanost potrošača, kao i osudi planirano izbacivanje iz upotrebe i ostvari borba protiv zastarelosti softvera u proizvodima.
“U trenutku kada evropska industrija odumire, resursi su sve ređi i skuplji, a potrošači više vode računa o trajanju proizvoda, trenutak je da Brisel pokrene proceduru za uvođenje akona protiv planiranog izbacivanja proizvoda iz upotrebe”, istakao je nekadašnji nacionalni sekretar evropske stranke zelenih.
Ključno pitanje je na koji način doneti propis.
“Treba osmisliti pregovore od sektora do sektroa, i postići sporazum na što višem nivou, kao što je bio slučaj sa direktivom o ekološkoj prihvatljivosti proizvoda Ekodizajn (Ecodesign)”, smatra on.
Diran smatra da pitanje planiranog izbacivanja prozivoda ne treba rešavati u okviru paketa propisa za cirkularnu ekonomiju, već na nivou unutrašnjeg tržišta, jer se propisi doneti na taj način primenjuju u svim sektorima.
Diranov predlog će 30. maja biti podnet na glasanje odboru Evropskog parlamenta, a nakon toga će se 3. jula izjašnjavati evropski poslanici na plenarnoj sednici.
Poslednju reč o tome da li će se ovakav predlog propisa pokretati daće Evropska komisija.
Popravke – izvor lokalnih radnih mesta
Sudeći po izveštaju Eurobarometra iz 2014, 77% građana EU bi volelo da može da popravi proizvod umesto da kupi novi, ali je na kraju moralo da se odluči da baci stari proizvod zbog cene propavke i nivoa usluge.
Kako se navodi u izveštaju podnetom Evropskom parlamentu, izgubljen je veliki broj radnih mesta u sektoru popravke. U Holandiji je za 7 godina nestalo 2.000 radnih mesta, a u Nemačkoj se u roku od jedne godine izgubilo 13% radnji za popravku radija i televizije, dok je u Poljskoj za dve godine broj majstora za popravke opao za 16%,
O potrebi građana za popravkama govori i činjenica da su se uporedo sa smanjivanjem broja majstora za propavke razvijali besplatni “uradi sam” sajtovi,
Navodi se da bi poslovi majstora za popravke mogli doprineti tržištu rada, kao poslovi koji se ne mogu izmestiti u druge ztemlje, ukoliko ne bi bila planirana obavezna zamena proizvoda, i ako bi usluga bila bolja.
Izvor: EurActiv.fr i S.V.
Ilustracija: Wikimedia