Holandija je pokrenula projekat obnove i ojačavanja 87 godina starog nasipa Afsluitdajk, jedne od ključnih odbrana zemlje od najstarijeg neprijatelja, mora, usled klimatskih promena koje donose sve jače oluje i podižu nivo mora. Rad na ojačavanju 32 kilometra dugog nasipa koji razdvaja provincije Severna Holandija i Frisland je već počeo i očekuje se da će trajati do 2023. godine.
Ono što čeka Afsluitdajk i druge priobalne regione u svetu u narednim decenijama biće izneto ovih dana u novom naučnom izveštaju UN o efektima klimatskih promena na led i okeane.
Holanđani, čija zemlja je ispresecana rekama i nalazi se uz more, vekovima se bore s vodom. Taj izazov će biti samo teži dok više temperature izazivaju rast nivoa mora. Zbog toga je vlada ove godine uspostavila “naučni program o povećanju nivoa mora” koji treba da pridoda stručnost u tekuće programe izgradnje i održavanja odbrana od vode.
“Holandija je trenutno najbezbednija delta u svetu. Želimo da tako i ostane”, navela je vlada u saopštenju povodom novog programa, preneo je AP.
Boris Tojnis, ekspert za vanredno upravljanje vodama u holandskoj vodnoj agenciji Rajksvaterštat, nedavno je rekao da nivo mora već godinama raste “ali da je glavna briga da li će se to ubrzati”.
Inženjeri ojačavaju Afsluitdajk i polaganjem hiljada posebno sečenih betonskih blokova i podizanjem delova nasipa. Takođe, unapređuje se i put koji ide preko uskog veštačkog pojasa zemlje koji leži između plitkog Vadenovog mora i unutrašnjeg mora Ajselmer i koji je, uprkos svom imenu, tehnički pre brana nego nasip jer razdvaja vodu od vode.
Glavni deo posla će se obavljati u rezervoaru zvanom “dimnjak” u industrijskom području Delfta, starog grada najpoznatijeg po izvrsnom plavom i belom porcelanu i slikaru Johanesu Vermeru.
Inženjeri su napravili model preseka nasipa u tom rezervoaru i testiraju ga udarima talasa za koje kažu da se dešavaju samo jednom u 10.000 godina. Cilj je da se osigura da novi dizajn može preživeti razornu moć takve oluje.
Ekspert Mark Klajn Breteler kaže da novi dizajn nasipa mora biti takav da može da podnese sve čime ga klimatske promene napadnu.
“Znamo da nivo mora raste ali se povećava i olujnost u ovom području, tako da su vetrovi brži a talasi veći”, naveo je on, preneo je AP.
Stepen inovativnosti i neprestana briga koji su potrebni za održavanja hiljada kilometara holandskih nasipa i brana nisu jeftini. Vlada Holandije je za takve projekte za period 2020-2033. odredila skoro 18 milijardi evra.
Međutim, povrat te investicije nije samo u suvim nogama 17 miliona stanovnika Holandije. Jedna industrijska grupa je ocenila da je holandski izvoz u sektoru voda 2018. godine iznosio 7,6 milijardi evra, jer Holanđani prodaju ekspertizu zemljama i gradovima na maloj nadmorskoj visini širom sveta.
“Veliki izazov je uzeti u obzir vodu i promene klime u svakom prostornom planiranju”, navodi se u jednom izveštaju holandske vlade.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP