Francuski poljoprivrednici mogu da smanje potrošnju pesticida za 30% bez gubitaka u profitabilnosti, potvrdilo je novo istraživanje. Kako se navodi, više od tri četvrtine francuskih gazdinstava može, uz prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje, da smanji upotrebu pesticida. U najvećoj meri moguće je smanjenje korišćenja insekticida a zatim i fungicida i herbicida.
Prema istraživanju francuskog Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja (INRA), 77% agrobiznisa može da smanji potrošnju pesticida bez finansijskih posledica.
Sa ciljem da dokaže tu teoriju, tim naučnika koji je predvodio Nikola Minije-Žolian (Nicolas Munier-Jolian) analizirao je uticaj smanjenja upotrebe pesticida na 946 farmi. Rezultati pokazuju da je na samo 6% gazdinstava registrovan pad produktivnosti (u gigadžulima po hektaru godišnje), navodi Žurnal de l’anvironman (Journal de l’environnement).
Program dobrovoljnog smanjenja upotrebe pesticida pokrenut 2009. u sklopu plana Ekofito (Ecophyto) privukao je do kraja 2016. godine oko 2.880 farmi.
Većina tih farmi su veliki proizvođači koji za industriju gaje kulture u velikoj meri zavisne od pesticida, posebno krompir i cveklu na severu Francuske i kukuruz na jugozapadu.
Pozitivne promene
Prema istraživanju, manje korišćenje pesticida nije imalo primetne efekte na produktivnost 55% farmi obuhvaćenih istraživanjem i čak je u 39% slučajeva prinos bio veći.
Ako se u obzir uzmu i produktivnost i profitabilnost, 77% farmi iz istraživanja smanjilo je potrošnju pesticida bez posledica po finansijsko poslovanje.
Istraživači procenjuju da gazdinstva koja su u stanju da smanje korišćenje pesticida bez finansijskih gubitaka mogu da skrešu upotrebu tih proizvoda za 42% u poređenju sa ostalim farmama. U proseku u sektoru kao celini, francuski farmeri mogu da smanje zavinost od pesticida za 30%.
Najveće uštede mogle bi da budu kod insekticida, gde je moguće smanjenje od 60%, a slede fungicidi (47%) i herbicidi (37%).
Obrnuti trend
Međutim, trend u Francuskoj ide u suprotnom smeru – uz izuzetak malog pada u 2014. i 2015, potrošnja pesticida konstantno raste od kako je pokrenut prvi plan Ekofito. Tim planom predviđeno je da se između 2008. i 2018. upotreba pesticida smanji za 50%.
Zbog tog neuspeha, pokrenut je novi plan Ekofito 2 sa ciljem da se do 2020. potrošnja pesticida smanji za 25% a zatim za 50% do 2025.
“Ta tranzicija moguća je gotovo svuda ali to ne znači da će biti lako – ona zahteva temeljnu reorganizaciju poljoprivredne prakse”, rekao je Minije-Žolian za Žurnal de l’anvironman.
Reorganizacija uključuje, npr, povećanu raznolikost i rotaciju useva i mehaničko plevljenje.
Sektorska adaptacija
Minije-Žolian smatra da, kako bi se smanjenje upotrebe pesticida i realizovalo, poljorivrednicima treba “pravi sistemski orijentisan savet. Kao i sektorska adaptacija”.
Prema rečima vodećeg istraživača u projektu, agrobiznis mora da nauči da radi sa velikim brojem manjih farmi sa manjom proizvodnjom nego na velikim gazdinstvima koja gaje samo jednu kulturu.
Mana sadašnjeg sistema, smatra taj istraživač, jeste i to što nema agro-ekoloških oznaka, poput oznaka za organsku proizvodnju, da se takve prakse i nagrade komercijalno.
“Možemo da objasnimo potrošačima da postoji treći put, dobar put, između organske i industrijske poljoprivrede. Još nismo na tom putu ali se pojavljuju znaci”, istakao je Minije-Žolian.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Pixabay.com