EP na meti kritika zbog podrške gasu iz frakinga

Evropski parlament dao je podršku za veći uvoz gasa koji se vadi iz škriljaca “frakingom” i protivnici tog metoda eksploatacije sada postavljaju pitanje kako će Evropska unija ispuniti obaveze iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena kada podržava jedno fosilno gorivo. Dok neki upozoravaju da energetska politika EU ide u pogrešnom pravcu i da će to morati da plate poreski obveznici, nevladine organizacije podsećaju da je više članica EU zabranilo “fraking”.

Iako je tražnja gasa u EU na minimumu za 20 godina, pad proizvodnje tog energenta u bloku, o kome je Evropska komisija izvestila u februaru, podstakao je bojazni od nestašice gasa.

Komisija je jasno stavila do znanja da je veći uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) ključan, iako se sve više struje proizvodi iz vetra i solarne energije.

Gas je najčistije fosilno gorivo i zato je značajan u procesu prelaska na ekonomiju koja emituje manje ugljenika, objasnio je evropski komesar za očuvanje klime i energetiku Migel Arijas Kanjete (Miguel Arias Cañete).

Cilj Komisije je veći uvoz gasa iz trećih zemalja, ali i izgradnja prekograničnih skladišta za gas korišćenjem sredstva iz programa Povezivanja Evrope i strukturnih fondova.

Prema analizi Centra za evropske politike, postojeći terminali za LNG u EU mogu da prime 195 miliona kubnih metara godišnje, što je između 40 i 50% godišnje tražnje EU.

Kritičare ti argumenti nisu ubedili i činjenica da je Evropski parlament većinom usvojio strategiju EU za LNG i skladišta gasa samo nekoliko dana pre stupanja na snagu Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena nije dobro primljena.

Naime, proizvodnja, isporučivanje i korišćenje LNG za posledicu ima curenje metana koji je štetniji za prirodnu sredinu od ugljen dioksida (CO2).

EU neće moći da ispuni obevze iz Pariskog sporazuma ako koristi druge vrste fosilnog goriva i proširuje postojeću infrastrukturu za gas, upozorio je Endi Georgiju (Andy Gheorghiu) iz nevladine organizacije Hrana i voda Evropa, preneo je Euraktiv Nemačka.

Evroposlanica Kornelija Ernst (Cornelia) iz nemačke stranke Linke (Levica) smatra da strategija EU (o gasu) ide “u potpuno pogrešnom pravcu”.

“Danas je tražnja gasa u EU za 23% manja od maksimuma iz 2010. kao rezultat mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljive energije. Ako sada povećavamo ulaganja u LNG, onda će EU praviti infrastrukturu koja joj nije stvarno potrebna i za koju će svi poreski obveznici morati da plaćaju”, istakla je Kornelija Ernst.

Parlament je odlukom da podrži veći uvoz gasa podržao i veći uvoz gasa iz “frakinga” iz SAD. U izveštaju odbora za energetiku navodi se da je jedinstveno energetsko tržište sa potpuno integrisanim LNG i skladištima gasa od suštinskog značaja za otpornost na krizu Energetske unije.

Otpornost na krizu na kraju znači veću energetsku nezavisnost od Rusije.

Najveći deo ponude gasa u EU je u formi LNG i ide širom kontinenta gasovodima iz samo nekoliko trećih zemalja. S obzirom da postojeća mreža cevovoda znači da neke članice mogu da uzimaju gas samo iz baltičkog regiona, ili iz jugoistočne Evrope ili iz Rusije, postoji neizvesnost kada je reč o želji Komisije da diversifikuje uvoz gasa i obezbedi fleksibilnost snabdevanja.

Od značaja je i cena. U SAD i Australiji se gas iz škriljaca naveliko eksploatiše, što je dovelo do pada cene uvoza gasa.

SAD dve trećine LNG gasa obezbeđuje metodom “frakinga” koja podrazumeva vađenje gasa iz škriljaca hidrauličnim lomljenjem stena uz pomoć mešavine kvarcnog peska, hemikalija i vode.

“Dok više članica (EU) ima moratorijume ili zabrane ‘frakinga’, cinično je zalagati se za veći uvoz gasa iz ‘frakinga”, rekao je Georgiju.

U Bugarskoj i Francuskoj na snazi je zabrana “frakinga”. I Škotska je odustala od “frakinga” i uvela moratorijum.

Izvor: EurActiv.rs 

Foto: Shutterstock.com