Elektrane na ugalj u Evropskoj uniji odgovorne su za najveći deo zagađenja kontinenta, pokazala je nova analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Gledano po članicama, najveći industrijski zagađivač vazduha i vode u EU je Britanija a sledi Nemačka. Istovremeno blok dobro napreduje sa ostvarivanjem ciljeva evropske energetske i klimatske politike za kraj ove i sledeće decenije.
Evropska agencija je za izveštaj “Ispuštanje zagađivača u prirodnu sredinu evropskog industrijskog sektora” obradila podatake o emisiji 35.000 industrijskih postrojenja iz 65 oblasti privrednih aktivnosti, uključujući elektrane, petrohemijske rafinerije i pogone za preradu metala iz 28 članica EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske i Srbije.
Srbija je podatke dostavila na dobrovoljnoj osnovi i oni nisu uključeni u analizu.
Analiza je zasnovana na poslednjim raspoloživim podacima za 2015. godinu koji su nedavno dodati u Evropski registar ispuštanja i transfera zagađivača (E-PRTR).
Iako je ostvaren dobar napredak na putu ka ciljevima klimatske i energetske politike EU za 2020. i 2030, izveštaj je pokazao da su postrojeja na ugalj zaslužna za najveći deo emisije ugljen dioksida (CO2), sumpor dioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx) u životnu sredinu.
Elektrana Belhatov u Poljskoj u 2015. je ispustila najveću količinu sva tri zagađivača dok su Draks (Drax) u Britaniji, Jenšvalde (Jänschwalde) u Nemačkoj i Kožienice (Kozienice) u Poljskoj na vrhu po svakom od ta tri zagađivača.
Kada je u pitanju ispuštanje CO2 u vazduh, od 10 najvećih industrijskih zagađivača, devet su elektrane a deseta je prerada metala, šest su u Nemačkoj, dva u Poljskoj i po jedan u Britraniji i Francuskoj.
Od 65 ekonomskih aktivnosti uključenih u Registar, elektrane na ugalj odgovorne su za najveće u Evropi emisije SO2 i NOx.
Ugalj je i dalje gorivo koje se najčešće koristi u velikim postrojenjima za sagorevanje – elektranama, rafinerijama ili velikim hemijskim fabrikama i čeličanama, iako poslednjih godina iskorišćena količina opada.
U poslednje vreme ta postrojenja su značajno unapredila ekološke performanse i u vazduh ispuštaju manju emisiju po potrošenoj jedinici energije.
Istovremeno je potrošnja biomase u postrojenima za sagorevanje, iako i dalje minorna, utrostručena između 2004. i 2015.
Prema analizi, polovina postrojenja odgovornih za najveće ispuštanje zagađenja u vazduh i vodu nalazi se u Velikoj Britaniji (14) a slede Nemačka (7) i Francuska i Poljska (5).
Podaci su pokazali i da su postrojenja za tretiranje otpadnih voda odgovorna za najveći deo azota, fosfora i organskog ugljenika ispuštenog u vodu. Najviše takvih zagađivača locirano je u Britaniji, Francuskoj i Španiji.
Izvor: EurActiv.rs