Selo Sen-Pjer-d-Friži, na jugozapadu Francuske, bilo je do pre nekoliko godina na putu da opusti, ali su se prilike iz korena promenile pošto se okrenulo ekologiji i kvalitetnijem načinu života. U tom selu se više ne koriste pesticidi, bistro i prodavnica drže bio proizvode, a u školi deca uče po metodi Montesori.
“Kada sam izabran (2008) prvo što sam utvrdio jeste da se zajednica u kojoj sam odrastao promenila”, rekao je Žilber Šabo, šef seoske uprave u tom selu u Dordonji koje ima 400 stanovnika.
Kao i svuda na francuskom selu, kuće su prazne, stari meštani umiru a mladi odlaze u grad. Lokalna vlast u Sen-Pjer-d-Frižiju je 2007. zatvorila školu a ubrzo je i jedini bistro koji je služio i kao školska menza, stavio ključ u bravu.
“Bili smo očevici toga. Ulice su bile prazne. Rekli smo sebi: ‘moramo nešto da uradimo'”, rekao je Šabo.
Da bi sprečio propadanje mesta, Šabo i njegov tim su rešili da prkose “civilizaciji preteranosti”, izvora svih muka za seljane. Umesto savremene užurbanosti, u Sen-Pjer-de-Frižiju će se sve raditi polako i početi ekološku tranziciju za primer.
Prva odluka se odnosila na zabranu pesticita i fitosanitarnih tretmana. Ova vizionarska odluka stupila je na snagu za sve lokalne zadruge jednog 1. januara, što su meštani dočekali u prvo vreme sa skepsom.
“Mentalitet je morao da se promeni, da se pokaže da je svet globalni ekosistem u kome je sve povezano. Priroda je takva da nam pomaže. Samo je potrebno da i mi njoj malo pomognemo”, rekao je Gijom, glavni baštovan u selu.
Osam godina kasnije, nema te bašte ili šumarka gde na desetine leptira, pčela i drugih insekata oprašivača sleće na cveće. “Rade svoj posao”, kaže baštovan.
Pošto je prva prepreka otklonjena, Žilber Šabo je 2010. uredio zajedničku baštu koja dočekuje posetioce na ulasku u selo.
U bašti posetioci mogu da se upoznaju sa permakulturom, odnosno načinima gajenja po uzoru na prirodne ekosisteme. Bašta se navodnjava putem pumpe za vodu, izuma staroh gotovo koliko i točak, gde se koristi nagib.
“Poboljšanjem životne sredine, otkupom močvarnih područja oko opštine, uradili smo nešto za ekoturizam”, rekao je šef mesne uprave.
Otvoreno je devet pešačkih staza, a stare građevine obnovljene su isključivo pomoću ekoloških materijala.
Posle leptira, u selo su stigli i ljubitelji pešačenja, a Šabo im je obezbedio mesto za odmor preuredivši napuštenu školu u seoskom duhu, koristeći ekološke materijale.
Selo je 2013. obnovilo bistro koji su poverili na upravljanje preduzetniku koji je došao s namerom da se nastani u Sen-Pjer-d-Frižiju i koji usrećuje pregladnele ljubitelje pešačenja.
Seoske vlasti su podržale i otvaranje prodavnice sa bio proizvodima u kojoj lokalni poljoprivrednici mogu da plasiraju svoje proizvode.
“To je zatvoren krug”, kaže sekretarka seoske uprave Veronik Frikone. “Ne prođe dan a da nas neko ne zove da pita da li ima kuća na prodaju u Sen-Pjeru”, kaže ona.
Ostalo je još da se ponovo otvori škola. Pošto regionalna prosvetna vlast nije prihvatila tu ideju, Šabo je ponudio da decu podučava učiteljica koja je želela da napusti državni školski sistem i otvori školu po metodi Montesori. Školu sada pohađa oko 20 đaka.
Uz Park prirode regiona Perigor-Limuzen, selo se izdvaja kao primer i druge zajednice se interesuju za njegovo iskustvo.
Šta je sledeće? “Zamišljam selo koje je energetski samostalno, i drugačije uređeni javni prostor u kome prednost imaju pešaci i gde je moguće sastati se”, kaže Šabo.
“Ali i netipičan muzej u kome bismo, umesto da ljudi saznaju kako se nekada bolje živelo, pokazali da na osnovu našeg iskustvo budućnost može biti svetla”, dodao je on.
Izvor: AFP