Mali pacifički atol Bikini, mesto na kome su SAD pre više decenija vršile nuklearne probe, sada ima bujajući ekosistem biljnog i životinjskog sveta, piše list Independent.
List prenosi izveštaj naučnika u kojem se navode korali veličine automobila, puni riba poput ajkula i tuna, i krabe koje se hrane kokosovim orasima punim radioaktivnih voda.
Njihova studija se fokusirala na uranjanje u krater nastao eksplozijom hidrogenske bombe i istraživanje izveštaja o mutiranim ajkulama bez drugog ledjnog peraja.
Profesor na univerzitetu Stenford Stiv Palumbi i njegov tim su proučavali efekte trovanja radijacijom na vodeni svet. On je izjavio da su flora i fauna na mikronezijskom ostrvu “veoma otporni”.
U izveštaju se navode brojne vrste ribe koje koriste žive korale kao mrestilište. Palumbi je rekao da populacije riba napreduju jer su ostavljene na miru, “na čudan način ih istorija tog mesta štiti”.
Deluje kao da visoka radijacija nije nanela štetu koralima. Istraživački tim sada ispituje kako su oni uspeli da prežive, i čak napreduju, računanjem stope mutacija kao i izdvajanjem DNK.
To istraživanje bi moglo pomoći i razumevanje ljudskih bolesti. Palumbi je rekao da je “atol Bikini, sa svojom užasnom istorijom, ironično mesto za istraživanje koje bi moglo da produži život ljudi”.
“Razumevanjem kako su korali mogli da se vrate u kratere pune radijacije, možda ćemo otkriti nešto novo o održavanju i očuvanju DNK”, izjavio je on.
Iako biljni i životinjski svet cveta, to područje je i dalje opasno za ljude. Izveštaj dat UN je naveo da je tamo stanje “gotovo bespovratne kontaminacije”.
Pisac Timoti Jorgensen je u knjizi “Strange Glow: The Story of Radiation” naveo da stanovnici obližnjih ostrva imaju veći nivo radijacije, i da su pod većim rizikom od raka i leukemije.
Detonacija u okviru testa Kasl Bravo (Castle Bravo), u martu 1954, bila je oko 1.100 puta jača od atomske bombe bačene na Hirošimu.
https://www.youtube.com/watch?v=G_yliG9pbqE
Beta