Foto: Impuls
Naučnici kažu da postoji alarmantan nedostatak napretka u očuvanju prirode kako se samit UN-a o biodiverzitetu, COP 16, bliži kraju.
Razmjere političkih ambicija nisu dorasle izazovu smanjenja uništavanja prirode koje košta privredu milijarde, mišljenje je naučnika
Predstavnici 196 zemalja sastali su se u Kaliju u Kolumbiji kako bi se dogovorili o tome kako zaustaviti propadanje prirode do 2030. godine.
Samit o biodiverzitetu je odvojen od poznatijeg samita COP o klimi, koji bi trebalo da se održi u Bakuu kasnije ovog mjeseca.
Zemlje su trebale da dođu za sto sa detaljnim planom o tome kako namjeravaju da ispune ciljeve biodiverziteta kod kuće, ali većina je propustila rok.
Međutim, dogovoreni su planovi da se prikupi novac za očuvanje tako što će kompanije platiti korišćenje genetskih resursa iz prirode.
Samit se održava u momentu kada se milion vrsta suočava sa izumiranjem, a priroda opada brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji.
Zaglavljeni smo u „začaranom krugu u kojem ekonomske nevolje smanjuju politički fokus na životnu sredinu“, dok uništavanje prirode košta ekonomiju milijarde, rekao je Tom Oliver, profesor biodiverziteta na Univerzitetu u Redingu.
„Sve dok ne budemo imali svjetske lidere sa mudrošću i hrabrošću da prirodu stave kao glavni politički prioritet, onda će rizici vezani za prirodu nastaviti da eskaliraju“, rekao je on za BBC.
Samit UN-a o biodiverzitetu, COP 16, bio je prva prilika da se sagleda napredak ka značajnom sporazumu o obnovi prirode dogovorenom 2022.
Međutim, naučnici su žalili zbog tempa napretka. Nathalie Seddon, profesorica biodiverziteta na Univerzitetu u Oksfordu, rekla je da iako je postignut značajan napredak, sveobuhvatna slika je “nesumnjivo duboko zabrinjavajuća”.
“Biodiverzitet je i dalje u pozadini klimatskih akcija – iako nauka snažno govori o potrebi za potpuno koordinisanim pristupima”, rekla je ona.
Foto: Jelena Jevđenić/Impuls
Šta je dogovoreno na samitu?
Postignut je dogovor da kompanije koje profitiraju od genetskih podataka prirode treba da plate za njihovu zaštitu kroz globalni fond
Fond, koji će biti poznat kao Cali fond po gradu domaćinu COP16, biće finansiran uplatama kompanija koje koriste genetske informacije živih bića
Uloga domorodačkih naroda kao vitalnih čuvara prirode je zvanično priznata kroz uspostavljanje stalnog tijela koje će zastupati njihove interese
Sljedeći samit o biodiverzitetu održaće se 2026. godine, a vrijeme za rješenja prolazi. Astrid Šomaker, izvršni sekretar UN-ove konvencije o biološkoj raznovrsnosti, rekla je da bi vlade, nevladine organizacije i naučnici mogli da razmjenjuju znanje i resurse putem ovakvih skupova.
„Ovaj kolektivni duh je kritičan dok radimo na razvoju i primeni efikasnih politika za suočavanje sa složenim i međusobno povezanim krizama sa kojima se suočavaju ekosistemi naše planete“, rekla je ona.
Komentarišući razgovore, renomirana naučnica, dr Džejn Gudol, rekla je da je naša budućnost „konačno osuđena na propast“ ako se ne pozabavimo gubitkom biodiverziteta.
Ona je za BBC rekla: „I mi moramo da preduzmemo akciju. Ne možemo kriviti samo vladu i velike korporacije, iako veliki dio krivice leži na njima“.
Impuls