U nastojanjima da Černobiljska zona prestane da bude „crna rupa“ usred Ukrajine na preko 2.500 kvadratnih metara, vlada u Kijevu pokušava da privuče investitore za izgradnju solarnih parkova.
Pustoš oko nekadašnje Černobiljske elektrane u Ukrajini, poprišta najveće nuklearne katastrofe u ljudskoj istoriji, mogla bi da dobije novu namenu.
Iako se eksplozija sa mnogobrojnim (direktnim i indirektnim) ljudskim žrtvama dogodila davne 1986, poslednji reaktor stavljen je van snage tek 2000. godine. Sedamnaest godina kasnije, ukrajinske vlasti nastoje da ponovo „uključe“ Zonu isključenja. Ona obuhvata oblasti oko Černobilja koje su pod uticajem radijacije.
Uprkos tome što je nivo zračenja znatno opao u poslednjih 30 godina, on i dalje čini nemogućim normalan privredni život. Procene naučnika su će stanje ostati nepromenjeno narednih nekoliko stotina godina. Ukrajinsko ministarstvo za zaštitu okoline je stoga svoj plan za oživljavanje ove teritorije zasnovalo na iskorišćavanju potencijala obnovljivih izvora energije, pre svega sunca.
U nastojanjima da Černobiljska zona prestane da bude „crna rupa“ usred Ukrajine na preko 2.500 kvadratnih metara, vlada u Kijevu pokušava da privuče investitore za izgradnju solarnih parkova. Energetskim kompanijama priroda garantuje ogromnu količinu sunčevih zraka, a vlasti niske cene za najam zemljišta za gradnju „zelenih elektrana“ i dobru cenu kilovat-sata (kWh) proizvedene energije. Podsticaj za investicije takvog tipa predstavlja i već izgrađena mreža dalekovoda koja je nekada prenosila struju iz Černobiljske elektrane u veće ukrajinske gradove.
Međutim, ulaganje u Černobilj sa sobom nosi i velike izazove. S obzirom na zračenje, radnici angažovani na postavci solarnih panela i kasnijem upravljanju njima, tamo će smeti da provode ograničen broj vremena. Kraće smene zahtevaće veću radnu snagu i višu cenu rada.
Na izgradnju fotonaponskih kapaciteta prvi se odvažio ukrajinsko-nemački konzorcijum koji čine kompanije Rodina enerdži grup i Enerparc. U ugovoru koji je konzorcijum potpisao sa vlastima garantuje im se isporuka električne energije za 15 evrocenti po kilovat-satu do 2030. godine, što je 40 odsto viša cena od gornjeg proseka cene u Evropi.
Interesovanje za Černobiljskim suncem tu ne jenjava. Francuski Engie sprovodi studiju izvodljivosti gradnje elektrane snage jednog gigavata, a interesovanje su pokazale i kineske kompanije GCL i China National Complete Engineering.
Ukoliko se ambicije vlasti iz Kijeva u potpunosti ostvare, Zona isključenja proizvodiće 2,5 GW električne energije, što je čak polovina nekadašnje proizvodnje Černobiljske nuklearne elektrane. Na taj način, Ukrajina bi znatno smanjila svoju energetsku zavisnost od Rusije što bi joj itekako išlo na ruku ako se uzme u obzir konflikt i napetost u međunarodnim odnosima dveju država.
Jelena Kozbašić