Jeste li se ikad zapitali zašto neki ljudi odluče svakog 1. januara da će manje jesti, piti alkohol, prestati da puše, prestati da varaju partnere…
Šta je to što baš tada podstakne milione ljudi da odluče nešto. Mislite li da su novogodišnje odluke istorijske?
Ako mislite, u pravu ste. Novogodišnje odluke zapravo su tradicija skoro dvostruko starija od hršćanstva, što pomaže da se objasni zašto su tako ukorenjene u našoj kulturu.
Najranije zabeležena novogodišnja proslava bila je pre 4.000 godina u drevnom Vavilonu. Iako nije postojao pisani kalendar, istoričari su utvrdili da su Vavilonci svoje nove godine obeležavali krajem marta, tj. tokom prvog meseca nakon proljećne ravnodnevnice. Svečanosti su bile poznate kao Akitu festival koji je trajao 11 dana tokom kojih su Vavilonci davali obećanja da će uskladiti svoje živote s bogovima koji će im pomoći da im godina započne kako treba.
Novogodišnje odluke nastavili su Rimljani, ali je Julije Cezar napravio neke promene i uveo julijanski kalendar. On je proglasio 1. januar kao prvi dan u godini u čast Janusa – boga novih početaka. Rimljani su tako morali da donose moralne odluke i prinose žrtvu Janusu svake nove godine i upravo je tako rođena tradicija.
Koncept novogodišnjih odluka sada je popularan deo zapadne kulture. Prema nekim istraživanjima, samo 40 odsto ljudi se pridržava svojih odluka do sredine godine.
(b92)