Jeste li znali da se vreme koriguje kada postoji šansa da zaostane 0,9 sekundi za Suncem? Ili da je dinosaurusima dan trajao 23 sata? Ili da je Zemlja u doba nastanka imala dan od 2,5 sati?
Kalendarska 2016. godina trajaće jednu godinu i jednu sekundu.
Tu sekundu oni zapadno od Grinviča dobiće na poklon pre odbrojavanja poslednjih sekundi 2016, dok će oni istočno, dakle i mi, tu sekundu dobiti iza ponoći, tek u 2017.
Odakle uopšte ta jedna sekunda kašnjenja?
Planeta Zemlja se još od svog nastanka vrti sve sporije, prosečno po stopi od jednog petstotog dela sekunde svake godine. Drugim rečima, svakih 500 godina Zemljin dan duži je prosečno za jednu sekundu. Pa je tako naša planeta u doba dinosaurusa imala dan od 23 sata, pre 620 miliona godina od 21 sata, a kratko nakon nastanka samo dva i po sata.
Razlog zašto Zemlja usporava leži u trenju. I to ne bilo kakvom, nego onom koji je posledica plimnih sila u prvom redu, mada i tako žestok klimatski fenomen poput El Ninja može uticati na brzinu Zemljine rotacije, kao i promena ose i još neki krajnje neveseli prirodni događaji. Čak i zemljotresi, pa je tako zemljotres iz 2004. koji je preko Indijskog okeana poslao razorni cunami, ubrzao rotaciju za tri milisekunde.
Plimne sile na usporavanje Zemlje utiču, kao posledica gravitacijskog privlačenja između naše matične zvezde, Sunca, naše planete, ali i Meseca. Kao što se more stalno podiže, tako se usled gravitacijskih delovanja podiže i Zemljina kora. Doduše mnogo manje primetno, i to zbog odupiranja materijala iz kojega je sazdana kora. I upravo to odupiranje kore, unekoliko i okeana, ona je sila koja poput trenja usporava rotaciju Zemlje. Ali to nije i jedini element, jer Zemljin dan, osim što se tokom istorije planete generalno produžuje, on stalno varira. Malo je duži, malo je kraći – kako se već “zalomi” da se planeta ponašala na svom svemirskom putu u nekom vremenskom intervalu.
Što se tiče sekunde koju sad dobijamo “na poklon”, samo vremenska zona duž nultog meridijana biće područje na kojem će satovi odbrojavati 23:59:59 i iza toga 23:59:60. Kod nas će biti reč o 00:59:59 i potom 00:59:60, da bismo tek potom došli do trenutka kad će biti jedan iza ponoći 1. januara 2017.
Uprkos tome što će naš red da dobijemo sekundu na poklon doći tek u 2017, to će se još uvek brojati kao nadoknađivanje kalendarske 2016, jer ipak je Grinič onaj po kom se svet ravna u svim takvim prilikama, pa tako i u toj. Hoćemo li morati da nameštamo naše satove? U nekim prilikama da, u nekima ne. Svi mobilni telefoni i svi oni satovi koji se inače sami ažuriraju, to će uraditi i ovom prilikom.
Neko bi mogao da pitati ko je zapravo taj koji suvereno odlučuje kad će se vreme korigovati kako ne bismo bili u neskladu s položajem sunca na nebu. Reč je o Međunarodnom centru za Zemljinu rotaciju i servis referentnih sistema, koji je odluku o ovom usklađivanju donio 6. jula ove godine. Tu agenciju uspostavila je Svetska astronomska unija još 1987, a korigovanje vremena postoji još od 1972, pa će ovo što ćemo imati sad, biti 27. po redu vremenska korekcija.
A zašto baš sad? E, pa dogovoreno pravilo kaže da do korekcije mora doći najkasnije onda kad zapreti da Zemlja dođe u nesklad sa solarnim vremenom više od 0,9 sekundi.
Ovakvo naštimavanje vremena nekima je zabavno, a neki ga baš i ne vole. Astronomi ga obožavaju, kao i sve što se tiče preciznog posmatranja svemira. Svi oni koji imaju veze sa softverskim sistemima, po pravilu su na iglama, jer kompjuteri taj trenutak broje kao dvaput za redom istu sekundu, npr. 00:59:59 i onda još jednom 00:59:59.
I naravno da se mašina onda može i zbuniti. Zanimljivo je i to što su se aktuelnoj korekciji vremena, svako iz svojih razloga, jako protivili Velika Britanija i Rusija. Ali, nije im ostalo ništa nego da se prilagode, kako ne bi rizikovali da budu u raskoraku s celim čovečanstvom za tu jednu sekundu.
(b92)