Ulje, med, prah za spavanje, kozmetički proizvodi na bazi bundeve – iznenadili bi ste se kada bi znali gde sve ova biljka ostavlja svoje hranjive tragove i koliko je dobro unositi bundevu svakodnevno, kao preventivu raznim oboljenjima.
Tikva, ludaja, misirača, dulek, sve su to nazivi za bundevu. Zbog obilja hranjivih sastojaka, specifičnog mirisa i ukusa, ali i zbog toga što je jedna od najstarijih biljaka koja je najzastupljenija u proizvodnji, često se bundeva naziva i “Vojvođanska banana.”
Na manifestaciji Dani ludaje u Kikindi se već 31 godinu slavi bundeva, a glavni deo programa je merenje najtežeg i najdužeg ploda. Najteža bundeva izmerena u Kikindi teška je 507 kg, a rekord u dužini je 283cm. Dani ludaje su svakako mnogo više od potrage za najtežom bundevom – ceo grad vrvi od ljudi i dešavanja – izložbe, koncerti, sportska dešavanja, a ogromne, šarene, nekad i strašne tikve, privlače pažnju prolaznika iz Srbije i regiona.
Ali zašto još volimo bundevu?
Bundeva je prepuna vitamina, dok seme ove biljke ima još veću hranjivu vrednost od mesnatog dela.
Šta znamo o bundevi?
Od Egipta do Srbije
Još su se Indijanci hranili bundevom, odnosili su se prema njoj sa velikim poštovanjem – mrtve su pokopavali zajedno sa tom biljkom, kao hranom na njihovom poslednjem putovanju.
Egipćani su od bundeve pravili posude i tanjire, pa arheolozi veruju da je Egipat bio pradomovina nekih vrsta bundeva. Neki pak smatraju da bundeva potiče iz Meksika a dokazi upućuju na to da je nastala između 7.000 i 5.000 godine pre nove ere. Smatra se da ju je u Evropu doneo Kolumbo, gde je prvobitno služila kao hrana za stoku. Možda se zato gledalo na bundevu kao hranu siromašnih, pa i ne čudi to što je u svima poznatoj bajci Pepeljuga dolazi na bal u bundevi. Ovu simboliku možemo tumačiti i malo drugačije, jer ipak se i u Pepeljugi i u bundevi krije nešto kraljevsko.
Mit o bundevi kao hrani siromašnih odavno je srušen – ta izdržljiva biljka je prepuna vitamina, a istraživanja pokazuju da ima antikancerogeno dejstvo. Jela od bundeve na meniju su najotmenijih lokala, a čorbe i pite od ove biljke najčešće se mogu naći na domaćim trpezama.
Priča o bundevi vodi nas i do Starog Rima. Oni su pripremali tikvice i duguljastu buču, koja je prikladna u ishrani čoveka samo dok je mlada, nedozrela. Međutim, najviše vrsta bundeve stiglo je iz Amerike.
Bundeva je superhrana koja se konzumira u svakom godišnjem dobu
Preporučuje se da se bundeva konzumira od jeseni, pa preko cele zime, kada je izbor zdravih namernica siromašan. Zašto? Bundeva stajanjem ne gubi ni jedan od hranjivih sastojaka.
Beta karoten prisutan u bundevi snažan je antioksidans, jača imunitet I sprečava razvoj malignih tumora. Bogate su vitaminima C, B1, B2, B3, B6, i provitaminom A, folnom kiselinom i mineralima kalijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Prisutni su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje, pa je ova namirnica odlična za one koji imaju problema sa želudcem i crevima – tada je najbolje da napravite sok od bundeve. Pomoćiće i onima sa artritisom i gihtom, jer bundeva je diuretik.
Koliko su semenke bundeve dobre za naše zdravlje?
Semenke su bogate kvalitetnim proteinima i mastima, aminokiselinama, triptofanom, glutamatom, vitaminima E i B, bakrom, manganom, kalijumom, gvožđem, cinkom i selenom. Provitamin A iz mesa bundeve zajedno sa selenom u semenkama čuva organizam od raka. Semenke i ulje od semenki bundeve dokazano pomažu kod benignog povećanja prostate i olakšavaju mokrenje.
– 1/4 šoljice semenki bundeve sadrži 16% preporičene dnevne doze gvožđa, dok ista doza semenki organske bundeve može da vam obezbedi čak i 40% potrebnog gvožđa, pa su odlične za one koji izbegavaju meso.
– Jedan od najvećih izvora magnezijuma jeste upravo seme bundeve – sadrži čak 48% preporučene dnevne doze ovog minerala.To utiče i na psihičko i na fizičko funkcionisanje našeg organizma. Dokazano je da magnezijum pomaže kod krvnog pritiska i sprečava srčani udar.
Ulje od bundeve jedno je od najhranjivijih.
Za one koji nisu ljubitelji semenki, tu je hranjivo ulje od semneki bundeve. Puno je omega-3 i omega-6 masnih kiselina, vitamina E, antioksidans je- uvidećete da je njegova dobrobit slična kao i samih semenki.
Možda niste znali, ali ovo ulje pomaže ženama da se nose sa simptomima menopauze kao što su bol, glavobolja i preznojavanje. Zbog svoje boje i ukusa, bundevino ulje često se koristi u pripremi salata, ali može se dodavati u čorbe i šejkove. Bitno je samo da ne zagrevate ovo ulje na više od 120 stepeni.
I semenke i ulje poznato su sredstvo narodne medicine za teranje glista i drugih crevnih parazita.
Jeste li probali med od bundeve?
Med je stari prirodni lek, a med od bundeve se u narodu koristi kao lek za probleme sa bubrezima i mokraćnim kanalima. Korišćenje meda od bundeve preporučuje se i kod gojaznosti. Niz je drugih razloga zašto je med od bundeve dobar, a za ovaj lek je potrebno malo vremena i sastojaka da se napravi:
jedna bundeva
šećer
Priprema: Isecite vrhove zrele bundeve i uklonite semenke i vlakna. U rupu koju ste izdubili sipajte med koji želite ili smeđi šećer, pa poklopite odsečenim vrhom bundeve.
Ostavite da stoji deset dana na hladnom mestu. U tom periodu, šećer u bundevi će se otopiti. Najbolje bi bilo da med čuvate u frižideru u čistoj staklenoj tegli sa poklopcem najduže mesec dana. Med možete koristiti kao poslasticu, uz čaj, palačinke, ili nešto drugo. Preporučljivo je da uzimate dve do tri kašikice na dan.
SAVET: Da bi ga sačuvali duže, možete ga prokuvati do zagušćivanja, ali u tom slučaju se izgubi deo korisnih sastojaka.
Da li ste znali i da je kora od bundeve hranjiva?
Međutim, nije svaka kora jestiva. Koru Hokkaido bundeve možete dodati u supu. Ako koristimo neku drugu vrstu bundeve, jedini slučaj kad je pripremamo s korom jeste kada je pečemo u rerni.
Kako?
Složite na lim za pečenje odrezane polovine kod manjih ili izdubljene i očišćene kriške kod većih bundeva, začinite ih rastopljenim maslacem i pecite na 190°C oko 45 minuta
Volite li sok od bundeve?
Kod pravljenja soka od bundeve možete da budete kreativni. Kada vam dosadi isti ukus, možete da dodate u njega razne začine, da pomešate sa drugim voćem, a da opet bude energetska bomba odlična za vaše zdravlje. Smoothi je uvek opcija, a u njega možete dodati i semenke.
Bundeva je niskokalorična, ali bundevino seme nije
Bundeva sadrži 90 odsto vode, masnoće u mesu skoro da i nema, zato je idealna namernica za mršavljenje. Energetska vrednost bundeve je mala – iznosi 26 kalorija na 100 grama. Deluje umirujuće, a ujedno reguliše probavu zbog sadržaja celuloze i pektina. Energiju u mesu bundeve daju ugljeni hidrati i belančevine, ali ih ima u malim količinama, idealnim za dijetu.
Zanimljivo je to što plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizmu, hormona zadovoljstva, što može da vam pomogne da se izborite sa iskušenjima koje donosi dijeta.
Semenke bundeve su energetska bomba!
Semenke imaju veću hranjivu vrednost od mesnatog dela i mnogo su kaloričnije – sadrže 550 kalorija na 100 grama.
Koja je vaša omiljena bundeva?
A ima ih raznih oblika, veličina, boja…
Postoji oko 40 vrsta bundeva, dele ih na letnje i zimske, a mi vam izdvajamo nekoliko zanimljih vrsta:
Obična uljna bundeva je najčeća na našim prostorima i uglavnom se uzgaja zbog ukusnih i zdravih koštica. Njeno seme sadrži između 40 i 60 odsto ulja, a koštice se mogu grickati ili dodavati u salatu. Sadrži veliki procenat vitamina E, magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa i mangana, bogata je proteinima i mineralima, a njeno meso purgativno dejstvo tj. ulogu “čišćenja” organizma od otpadnih materija.
Velika nemačka zentner bundeva može dostići težinu i preko 150 kg i pomalo je spljoštena. Vrlo ukusno žuto-narandžasto meso, posebno je dobro za prpremu kompota i kolača
Špageti bundeva je poreklom iz Mongolije, jestiva je i duguljastog oblika. Ova vrsta bundeve se ne guli, nego se kuva cela oko 50 minuta. A zašto se uopšte zove špageti bundeva? Najukusnija je kada se, poput špageta, prelije umakom od paradaiza i pospe parmezanom. Prepoznaćete je po žutoj boji, tvrdoj kori i slatkastom ukusu.
Kora bundeve Turkinje je vrlo zanimljivih crveno-zelenih nijansi, pa se često koristi kao dekoracija prostora. Pored toga, i ukusna je. Njeno meso je tvrdo i idealno za pečenje.
Hokaido bundeva jedna je od najcenjenijih jestivih bundeva. Ukusom podseća na kesten, a izgledom na luk. Koristi se u pravljenju mnogih makrobiotička jela.
Butternut bundeva ima jako dug vek trajanja, jestiva je čak i posle dve godine. Odlična je za spremanje pekmeza, krem supa, variva i kolača. Specifičnog je mirisa koji najviše podsjeća na miris lubenice ili dinje, dok joj oblik najčešće podseća na krušku.
Patišon bundeva je mala bundeva, uglavnom ima od 200 do 300 grama, oblikom podseća na spljošten disk, a ukusom na tikvicu, pa se može i spremati na isti način. Mlade patišon bundeve se spremaju za zimnicu.
Halloween bundeva najčešće se koristi za dekoraciju, ali je i ukusna u pitama.
A kakve veze bundeva ima sa praznikom Noć veštica?
Sa prvobitnom legendom i nema – u njoj se ne spominje nikakva bundeva, nego repa!
Glavnog lika legende Džek o’ Lanternsa, i Bog i Đavo odbili su da prime nakon njegove smrti. On je imao u džepu repu – izrezbario ju je i stavio u nju ugalj koji mu je Đavo dao. Tako je Džek postao simbol proklete duše koja luta zaroboljena između svetova, a bundeva je, prepričavanjem legende, zauzela mesto repi.
Bundevu koju želite da upotrebite kao dekoraciju treba da kupite nekoliko dana ranije, kako bi se osušila i kako bi vam bilo lakše da je rezbarite. Poprskajte lakom, a vazelinom namažite izrezbarene delove, da se ne bi deformisali.
Zašto organska bundeva?
Od farme do viljuške: znamo li kakav ukus ima zdrava hrana?
U organskoj proizvodnji postoje striktna pravila, a jedno od njih je da nema upotrebe veštačkog đubriva. Kod bundeve je dobro to što je otporna na bolesti i štetočine, a i odlično reaguje na organska đubriva. Lako je izbeći pesticide pri gajenju ove biljke, tako da vam neće biti teško da pronađete još zdraviju i ukusniju organsku bundevu.
Organski usevi sadrže oko 68 odsto više antioksidansa u odnosu na neorganske i 48 odsto je niža koncentracija toksičnih metala. Kako bi izbegli bundevu punu pesticida, obratite pažnju na to da li na proizvodu postoji oznaka organskog sertifikata.
Vreme je da se oprobate u spremanju bundeve, a mi imamo predlog za vas
Postoji mnogo zanimljivih recepata gde je glavni sastojak bundeva, bilo da je pečena, kuvana ili sirova. Čak i ako je bundeva sporedni sastojak jela, sigurno ćete prepoznati njen sladak ukus, čak i ako je prisutna samo u malim količinama.
“Zdravo, a fenomenalno”, parola je poznate blogerke Ane Ćubele, jedne od prvih zagovornica hrono ishrane i autorke knjiga o istoj. Na njenom blogu našli smo jedan zanimljiv recept, koji nije za one u restrikciji već je samo za održavanje iste kilaže. U pitanju je rižoto od bundeve, a za njegovu pripremu biće vam potrebno:
šolja pirinča
300 – 400 grama bundeve
srednja glavica luka
2 čena belog luka
pola kašike putera
malo maslinovog ulja
čaša belog vina
2 do 3 šolje bujona (ili tople vode)
začini: so, biber, mleveni đumbir, kari, bosiljak…..šta već volite
semenke bundeve (golica) za posipanje i malo svežeg peršun
Priprema: Iseckate crni luk i prodinstate ga na malo maslinovog ulja. Kada već počne da se cakli ubacite beli luk iseckan na listiće. Onda dodate pirinač, najbolje basmati. Kada i on počne da se cakli, počnete da dodajete bujon po malo. Posle dve ili tri kutlače bujona ubacite bundevu iseckanu na kockice. Sve dobro začinite i nalijte sa vinom i dve šolje tečnosti.
Ako nastavite da dodajete tečnost po malo, kako se inače rižoto sprema, bundeva bi se skroz raspala od mešanja i ne bi ostale vidljive kockice. Tada sve dobro začinite i ostavite da se krčka dok ne upije svu tečnost. Ako vam bude delovalo da je pirinač i tada malo živ, dodajte još malo tečnosti. Kada sve bude gotovo ubacite puter i promešajte. Pospite semenkama golice.
A evo još jedno lepog recepta od bundeve koji nam je poslala naša čitateljka Jelena Đorić.
Za kraj, začinite
Jela od bundeve mogu se oplemeniti začinskim travama i mirodijama poput peršuna, majčine dušice, kadulje, lovora, muškatnog oraščića, đumbira i cimeta, a izbor jela koje možete napraviti uz pomoć “vojvođanske banane” je bezgraničan. Sledeći put kada nešto budete pravili, usudite se da dodate bundevu i okrepite organizam vitaminima. Setite se da samo njen sok reguliše probavu, visoki pritisak, dobar je za imunitet, snižava temperaturu, i da je odličan za zdravlje bubrega…
Izvor: OrganicNet