foto: Dougal Waters
Usred gužve potrebno je pronaći oazu mira. Međutim, to se ne postiže tako lako.
Sve nas pritiska žurba, vreme koje poput peska klizi kroz prste, hiljade stvari koje treba da se odrade u jednom danu, a ne znamo ni kako ni kada da ih uklopimo.
Onaj ko želi mnogo toga da uradi, ali to ne zna činiti smirenog duha, na kraju ne uradi ništa, uradi to loše ili polovično, ostavljajući nezadovoljnim i druge i sebe.
Potrebno je, dakle, da uvežbavamo unutrašnji mir, ali ne onda kada smo pod pritiskom, već upravo suprotno, kada smo relativno smireni.
Moramo dobro da usvojimo ono što osećamo u tim trenucima smirenosti, kako bismo mogli da to stanje prizovemo i voljno ponovimo, u početku u trenucima kada ne postoji pritisak, da bismo konačno, kada situacija postane goruća, znali da povratimo taj mir koji smo izgrađivali sa mnogo strpljenja. Ali upamtimo, duševni mir se osvaja u trenucima smirenosti, kada možemo da cenimo vrednost tog stanja svesti. Kasnije ćemo moći da ga primenimo kada bujica događaja zapreti da nas preplavi.
„Ono što nas uznemiruje nisu okolnosti same po sebi, već naše suđenje o njima.“Seneka
Isto se dešava i kada nam je smirenost potrebna usred velike gužve, mnoštva ljudi koje nas ponekad guši, previše glasova i buke, osoba koje nas uznemiruju, desetina istovremeno postavljenih pitanja na koja svi očekuju da odmah odgovorimo, nepoželjne muzike i toliko drugih okolnosti koje ne možemo da izbegnemo. Usred gužve potrebno je pronaći oazu mira. Međutim, to se ne postiže tako lako.
Ponovimo još jednom, mir za kojim čeznemo treba da vežbamo ranije, izvan ovih žarišta nemira. Treba da ga redovno primenjujemo i sprijateljimo se s njim, kako bismo umeli da ga ponovo ostvarimo u najrazličitijim situacijama.
Jedino tako, sa ustrajnošću koja mora da postane naša osobina, biće moguće delovati smireno uprkos tome što spolja – ili iznutra – besni oluja.
Autor: Delija Steinberg Guzman
