Toplije temperature na Aljasci otkrivaju drevne starosedelačke rukotvorine koje su bile zamrznute u vremenu.
Arheološko nalazište Nunalek na jugozapadnoj obali Aljaske sačuvalo je jedan sudbonosni trenutak, zamrznut u vremenu. Blatnjavi, četvorougaoni komad zemlje pun je svakodnevnih predmeta koje je starosedelačko pleme Jupika koristilo za preživljavanje i razne druge potrebe. Sve stoji onako kako je bilo zatečeno kada je došlo do kobnog napada pre skoro četiri veka.
Svuda unaokolo oko nekadašnje velike zemljane kolibe vide se tragovi vatre koju su napadači zapalili da bi dimom isterali ukućane. Unutra je bilo oko 50 ljudi, verovatno članova nekoliko širih porodica koji su ovde boravili kad nisu u lovu, ribolovu ili skupljanju jestivog bilja. Izgleda da niko nije bio pošteđen. Arheolozi su iskopali nečije ostatke, verovatno neke žene, koja se ugušila dimom dok je pokušavala da prokopa tunel ispod zida. Skeleti žena, dece i starijih pronađeni su zajedno, licem prema zemlji, što znači da su verovatno bili pohvatani i ubijeni.
I kao što je to čest slučaj u arheologiji, nečija davnašnja tragedija predstavlja pravu blagodet za modernu nauku. Arheolozi su u Nunaleku otkrili više od 2.500 netaknutih predmeta, od tipičnog pribora za jelo do izuzetnih stvari kao što su drvene ritualne maske, koštane igle za tetoviranje i pojas sačinjen od irvasovih zuba. Nađeni predmeti ne samo što su brojni i raznovrsni već su i zapanjujuće dobro očuvani iako su ležali zamrznuti u zemlji još od oko 1660. godine.
Na ostacima korpi i prostirki još uvek se može videti kako su majstorski ispleteni. Ako zdrobite žilasti grumen blata, u njemu ćete naći savršeno očuvane vlati zelene trave. „Ova trava je pokošena dok je još Šekspir hodao po zemlji”, zadivljeno kaže glavni arheolog Rik Kneht, tihi, prosedi veteran s višedecenijskim iskustvom u iskopavanjima.
Kneht, čija je baza Univerzitet Aberdin u Škotskoj, vidi vezu između tragedije ovih ljudi i starih predanja koja pamte i današnji Jupici. Usmenim predanjem sačuvano je sećanje na doba koje istoričari nazivaju ratovima lukom i strelom, kada su zajednice Jupika ratovale između sebe i vodile krvave bitke u vreme pre dolaska ruskih istraživača na Aljasku 1700-ih godina. Nunalek nudi prve arheološke dokaze i prvo pouzdano datiranje ovog strašnog perioda koji je ostavio posledice na mnoge generacije Jupika posle toga.
Kneht smatra da su napadi bili rezultat klimatskih promena – zahlađenja Zemlje, koje je trajalo 550 godina i koje je poznato kao „malo ledeno doba”. Ono se vremenski poklapa s napadom na Nunalek. U najhladnijim godinama na Aljasci tokom 1600-ih ljudi su sigurno bili očajni i napadali su jedni druge da bi otimali hranu. „Kad god se dešavaju brze promene, dolazi do poremećaja sezonskih ciklusa snabdevanja hranom”, kaže Kneht. „A kad su promene ekstremne kao što je malo ledeno doba – ili kao sada – promene mogu da se dešavaju brže nego što ljudi mogu da se prilagode.”
Sve ekstremnije vremenske prilike sada prete da odnesu Nunalek u večni zaborav. Preko leta sve izgleda dobro kada se zemlja zaodene u ruho od belih cvetića hajdučke trave i vetrogona kao sveće kada jutarnje sunce grane nad tundrom. Ali nevolje nastaju kad dođe zima i kad Beringovo more počne olujno da se obrušava na obalu. Kad su talasi dovoljno veliki, ruše se preko uzane šljunkovite plaže i odnose ostatke s nalazišta.
Arktik nije oduvek bio takav, ali globalne klimatske promene sada pogađaju pre svega polarne krajeve na Zemlji. Rezultat je katastrofalni gubitak artefakata malo poznatih praistorijskih kultura – kao što je ona u Nunaleku – duž obala Aljaske i drugde u svetu. Eci, čovek iz kamenog doba, čije je telo pronađeno 1991. godine kad se pojavio iz jednog otopljenog italijanskog glečera, predstavlja najpoznatiji primer drevnih ostataka koje je toplije vreme iznelo na svetlost dana. Masivno otapanje otkriva tragove naroda i civilizacija iz prošlosti širom severnih oblasti na planeti – od neolitskih lukova i strela u Švajcarskoj do planinarskih štapova iz vremena vikinga u Norveškoj i bogato ukrašenih grobnica skitskih nomada u Sibiru. Toliko mnogo nalazišta je ugroženo da su se arheolozi sada specijalizovali za spasavanje nekad zamrznutih artefakata. Ali nije lako doneti odluku koje stvari treba spasavati, a koje ostaviti i prepustiti sudbini.
U obalnom području Aljaske arheološka nalazišta sada su dvostruko ugrožena. Prvi udarac su prosečne temperature koje su u proteklih pola veka porasle za skoro dva stepena Celzijusa. A s toplim danima i permafrost se gotovo svuda polako otapa.
Kada su 2009. godine arheolozi počeli da kopaju u Nunaleku, naišli su na smrznuto tle na oko pola metra ispod površine tundre. Danas je otopljeno zemljište na metar ispod površine. Zahvaljujući tome iz duboko zamrznutog sloja pojavljuju se majstorski izrezbareni predmeti od rogova irvasa, drveta, kostiju i morževih kljova koji su tu ležali sačuvani u savršenom stanju. Ako se odmah ne spasu, gotovo trenutno počinju da trule i da se raspadaju.
Drugi, završni udarac predstavlja dizanje mora. Globalni nivo okeana od 1900. godine podigao se za oko 20 centimetara. To je direktna opasnost za obalna nalazišta kao što je Nunalek, koji je sada dvostruko ranjiviji na morske talase pošto je otapanjem permafrosta zemlja ulegla. „Jedna dobra zimska oluja i možemo da izgubimo čitavo nalazište”, kaže Kneht. On govori iz iskustva. Od početka iskopavanja neumoljivi morski talasi otrgli su nekih desetak metara nalazišta. Posebno je surova bila zima posle iskopavanja 2010. godine. Stanovnici Kvinhagaka, jednog modernog sela udaljenog svega šest kilometara uz obalu, sećaju se ogromnih ledenih santi kako se razbijaju o obalu. Kada su se Kneht i njegova ekipa vratili, videli su da je čitavo područje koje su iskopavali nestalo.
Od tada Kneht požuruje ljude da što brže rade. Bila kiša ili sunce, u tih šest sedmica koliko traje sezona iskopavanja, oko 25 arheologa i studenata volontera provode duge letnje dane klečeći na rukama i kolenima i pažljivo razgrću zemlju svojim lopaticama…
AUTOR: A. R. Vilijems
Ceo tekst Trka s vremenom i autentične fotografije možete pogledati u National Geographic Srbija iz aprila 2017. godine