Sigurno su svi čuli za ludog šeširdžiju iz Alise u Zemlji čuda, a oni koji su gledali film ili čitali knjigu, uglavnom su zavoleli ovaj lik. Ali istina o poreklu "šeširdžijskog ludila" nije tako pozitivna kao karakter iz bajke.
Termin "ludi šeširdžija" nekad se koristio da opiše mentalno stanje ljudi koji rade u fabrici šešira, konkretno u Danberiju u Konektikatu.
Tokom ranih dana industrijske revolucije, otrovni živin nitrat bio je primarna komponetna za izgradnju šešira, a danas je potrebna posebna oprema za rukovanje tom supstancom. Ipak, tokom 19. veka šeširdžije su ga držale golom rukom svakog radnog dana.
Živin nitrat je bio deo rastvora u koji je rolana životinjska koža tokom procesa pravljenja šešira. Pomoću ove hemikalije materijali su duže trajali, ali je većina radnika završavala sa trovanjem živom, što je Danberi uskoro dovelo do velike zdravstvene krize.
Simptomi trovanja živom bili su balavljenje, razdražljivost i drhtavica, a oni su postali toliko uobičajeni kod građana ovog grada da su nazivani danberijskom drhtavicom.
Ali bez obzira na stotine obolelih, fabrika nije prestala sa radom, niti je princip rada promenjen. Uslovi se nisu poboljšali sve do početka Drugog svetskog rata.
Do vremena Velike depresije, industrija šešira u Danberiju je presušila, a Konektikat je 1941. konačno zabranio korišćenje žive prilikom proizvodnje šešira, mada to tada nije mnogo značilo jer se u to vreme samo nekoliko fabrika bavilo proizvodnjom šešira.
Izvor: zanimljivosti dana
