Ovaj sveti insekt egipatske mitologije jedino je biće na Zemlji, osim čoveka, koje se orijentiše po zvezdama.
Poznat kao sveti insekt egipatske mitologije i najčuvenija amajlija, skarabej, po svojim osobinama i ponašanju izgleda kao da je vanzemaljac. On je jedino beslovesno živo biće na našoj planeti, koliko je do sada utvrđeno, koje se u svom životu i svakodnevnim aktivnostima orijentiše prema zvezdama iz Mlečnog puta. To je u izveštaju, koji je upravo objavljen posle dugotrajnih istraživanja u specijalizovanom časopisu “Current biology”, tvrdi ekipa naučnika sa univerziteta u švedskom gradu Lundu.
Skarabej (Scarabeus sacer), snaža zaobljena buba, dugačka je između 25 i 37 milimetara. Ima ih nekoliko podvrsta. Hrani se balegom sisara u koju polaže jaja, tako da su kuglicebalege svojevrstan inkubator za rađanje novih naraštaja. Živi na peščanim tlima, izbegava slana zemljišta. Svoju hranu kotrlja od sredine marta do kraja jula i to noću. Od svih podvrsta izdvaja se egipatski skarabej (Scarabeus linnaeus sacer) koji je postao sveta buba i amajlija drevnih Egipćana.
Sveta buba i amajlija drevnih Egipćana.
Malo je poznato da i na našim prostorima postoji ta sveta egipatska buba. Kod nas ima, doduše, daleko jednostavije i prozračnije ime: kotrljan ili balegar, zato što je njegova osnovna hrana balega životinja koju ona skuplja i stvara lopticu koju kotrlja do do tajnog skrovišta – skladišta hrane, ali i svojevrsnog inkubatora za obnavljanje vrste. Lopticu uvek kotrlja zadnjim nogama, krečuči se u odnosu na svoju glavu – unazad. A u vreme parenja lopticu kotrljaju zajedno mužjak i ženka.
Petočlani švedski tim, pod rukovodstvom zoologa Erika Varanta, je više meseci ispitivao skarabeje u prostoru specijalno konstruisanog, kako oni kažu, manježa. Zadatak buba je bio uvek isti – da pronađu najkraći put iz centra tog prostora do njegovih krajeva gde bi mogli da sakriju lopticu izmeta koju oni, kao izvor hrane, sakupljaju i kotrljaju. Eksperiment je bio veoma jednostaan: puštali su bube iz centra da lutaju hodnicimma koji su vodili prema periferiji.
Lopticu uvek kotrlja zadnjim nogama
Vrlo brzo su se uverili da skarabeji veoma lako i brzo pronalaze put do zadatog mesta, a onda je nekome palo na pamet da zaklone oči insekta specijalnim kapicama koje su od njihovih pogleda skrivali Sunce i Mesec. Ništa posebnos se nije događalo. Potom su, sasvim slučajno, prekrili ceo “manjež” folijom, nepropusnom za svetlost, koja je od njihovih pogleda (ili čega već) zaklanjala čitavo zvezdano nebo iznad njih.
Za istraživače je tada nastalo pravo iznenađenje: vrlo brzo su shvatili da bubama za orijentaciju nedostaju samo zvezde Mlečnog puta! Eksperiment je ponovljen i u Južnoafričkoj republici, u planetarijumu u Johanezburgu. Tamo je još preciznije utvđeno da je skarabejima za orijentaciju potreban ne ceo, već samo jedan deo Mlečnog puta, jedna njegova “grana”. Bez “pogleda” na njega, oni su gubili orijentaciju, nasumice tumarali, vrteli se u krug, a čim bi ugledali Mlečni put, veoma brzo su stizali do cilja.
Ovaj neobičan insekt ostavio je dubok trag u egipatskoj mitologiji i istoriji, ali zato, je ostao potpuno neprimećen u životima, predanjima i istoriji naroda cele Evrope, pa i severne Afrike i dobrog dela Azije. Gde god je pronađen. U starom Egiptu bio je simbol vaskrsnuća i plodnosti i pretočen u posebno cenjenu amajliju. Shvatili su ga kao svetu bubu, jer “kotrlja lopticu kao što bog izlazećeg Sunca Kepri kotrlja Sunce preko neba”. Suunce svakog dana izlazi i zalazi i zbog toga je skarabej postao njihov simbol ponovnog rađanja.
Zvezde Mlečnog puta su jedini orijentir skarabeju
Svaka egipatska mumija pronađena do sada imala je ispod svojih zavoja obavezno amajliju u obliku skarabeja, izrađenog od dragog ili poludragog kamena, kako bi pokojniku pružila moć “večnog obnavljanja života”, dugim rečima ponovno rađanje. Jedna od članica švedske ekipe, dr Marija Dake kaže da ovi insekti za navigaciju, za razliku od ostalih srodnika, ne koriste objekte na tlu. Orijentiš se isključivo pomoću zvezda.
Ona smatra da su drevni Egipćani, verovatno, znali vezu skarabeja, svojih svetih buba, sa zvezdama i Mlečnim putem i nisu ih bez razloga smatrali “insektima boga Sunca” i proglasili ih najsnažnijim amajlijama. Ona dodaje da bi dalja istražvanja mogla da dokažu da su skarabeji došli iz svemira, da su ih “donela” neka bića koja neke religije opisuju i pominju kao bogove, bića koja su znala zašto, zbog čega i kako treba sagraditi piramide.