Nova zanimanja koja postaju sve popularnija i na našim prostorima izazivaju nedoumicu oko toga šta ona zapravo podrazumevaju i kakav im je opis posla. Međutim, greške u razumevanju suštine profesija postoje i kada su u pitanju klasična, tradicionalna zanimanja. Neke nazive profesija nesvesno upotrebljavamo kao sinonime, a nastavak teksta donosi objašnjenje osnovnih razlika između naizgled sličnih poslova.
Fizijatar i fizioterapeut
Fizijatrima odnosno fizioterapeutima se najčešće obraćamo kada osećamo hroničan ili akutan bol određenog dela tela kao što su bolovi u ekstremitetima, ili kičmi, pri čemu su upravo usluge ili terapije ovih stručnjaka ono što doprinosi pravoj kičmi, zdravim zglobovima i pokretnosti celog tela. Međutim, jedna od najčešćih grešaka koje pravimo kada govorimo o ovim zanimanjima je njihovo poistovećivanje. Iako su bliski i usmereni na istu vrstu problema kod pacjenata, između fizijatra i fizioterapeuta postoji značajna razlika.
Fizijatar je lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. Akcenat je na njegovoj specijalizaciji koja ga kvalifikuje da postavlja dijagnozu i ustanovljava vrstu fizioterapije koja treba biti primenjena u lečenju pacjenta. U opisu njihovog posla je i evaluacija stanja pacjenta kao i praćenje delotvornosti terapije, odnosno uvođenje izmena u terapijama ukoliko su one potrebne.
Fizioterapeutski tehničari sprovode propisanu fizioterapiju i prolaze sa pacijentima kroz čitav proces lečenja. Oni su izvršitelji terapijskog postupka koji propisuje fizijatar, tokom kog pomažu pacijentima da se prilagode uslovima terapije, da pravilno koriste pomagala i izvode propisane vežbe. Osim u bolničkim centrima, fizioterapeuti su često zaposleni i u sportskim klubovima, a terapije se izvode na bazenima, u sportskim dvoranama, u zdravstvenim ustanovama za studente i druge grupe stanovništva, ili čak u domu samog pacijenta. Treba ih razlikovati od masera, čiji je opis posla uži u odnosu na onaj koji obavljaju fizioterapeuti u sklopu odeljenja fizikalne medicine i rehabilitacije.
Psihijatar, psiholog i psihoterapeut
Briga o mentalnom zdravlju pacijenata je u rukama psihijatara, psihologa i psihoterapeuta. Da bi se na pravi način tumačila ova zanimanja i njihova suština, treba odbaciti predrasude i prihvatiti da mentalno zdravlje podrazumeva optimalno stanje čovekove psihe koja mu omogućava da ostvaruje svoj potencijal, doprinosi okolini i uspešno se nosi sa životnim stresom.
Prema tome, svaka poteškoća u obavljanju ovih aktivnosti može biti prevaziđena posetom psihologu ili psihijatru, koji nisu rezervisani samo za duševne bolesnike, već i za potpuno zdrave ljude kojima je potreban podsticaj.
Razlika između ovih zanimanja je prvenstveno u vrsti pristupa prema pacjentu i obrazovanju.
Psihijatar je lekar koji ima završen medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije. Oni rade u zdravstvenim ustanovama i kvalifikovani su da postavljaju dijagnoze i propisuju lekove. Opis posla je takav da je njihov pristup isključivo medicinski, u okviru kog analiziraju stanje pacijenta, leče njegove duševne bolesti i psihičke probleme, prepisuju lekove i prate njihovo stanje.
Psiholozi nisu lekari. Oni završavaju Fakultet psihologije i njihov pristup nije medicinski, već se bazira isključivo na psihološkim tretmanima koji uključuju psihološka testiranja, savetovanja i razgovore.
Dok se psihijatri bave lečenjem duševnih oboljenja, rad psihologa je usmeren na zdrave ljude, procenu njihovih sposobnosti, razmišljanja, i usmeranje njihovog načina života. Zbog opisa svog posla, psiholozi su potrebni školama, obdaništima, savetovalištima ili kazneno popravnim zavodima i sličnim ustanovama.
Psihoterapija, pojam i značaj
Psihoterapija je proces lečenja razgovorom, bez primene lekova. Odvija se između pacijenta i terapeuta, a terapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri koji su završili specijalizaciju i prošli određene edukacije iz neke oblasti psihoterapije. Ovaj neophodan dodatak u obrazovanju sprečava poistovećivanje svih psihologa i psihijatara sa psihoterapeutima.
Psihoterapije su sve učestalija praksa u vreme kada se vodi brz život sa puno stresa. Namenjene su ljudima koji prolaze kroz emocionalne krize, probleme u komunikaciji ili imaju bilo kakve psihičke smetnje. Takođe su izbor onih koji samo žele da pospeše lični razvoj i samopouzdanje ili da čuju korisne savete za prevazilaženje depresije.
Copyrighting i Copywriting (Kopirajting)
Poistovećivanje zanimanja prevazilazi samo ona koja ulaze u oblast medicine i koja su relativno srodna i bliska. Copyrigting i Copywriting su homonimi, primeri dve potpuno različite oblasti i aktivnosti koje većina ljudi iz lingvističkih razloga nesvesno meša i poistovećuje.
Copyrighting je termin ustaljen u anglosaksonskom pravu, a odnosi se na zaštitu prava na određeno delo. Kontinentalno pravo ovo prepoznaje kao zaštitu autorskih prava, koja je regulisana zakonom i uključuje aktivnost državnih institucija i udruženja. Dakle, reč je o zaštiti prava autora umetničkih, pisanih, govornih, muzičkih, filmskih i drugih dela.
Copywriting je veština pisanja koja se upotrebljava u marketinške svrhe, najčešće kada je u pitanju uspešno internet poslovanje. Glavno sredstvo je inspiracija, proizvod su reči, a krajnji cilj je prodaja. Sav tekstualni sadržaj – u vidu slogana, članaka ili blog tekstova na koje nailazite u digitalnim, ali i tradicionalnim medijima, reklamama, novinama, katalozima i drugim izvorima – proizvod je copywritinga koji je sastavni deo marketinških timova, koje predvode marketing menadžeri, direktori marketinga i drugi lideri. Ljudi koji se bave ovim zanimanjem pišu tekstove koji su sažeti i zanimljivi opisi proizvoda i usluga, koji će privući čitaoca, podstaći ga na dodatni klik, rezervaciju i kupovinu.
Pravnik i advokat
Pravo je oblast koja sa sobom donosi veliki broj terminoloških nedoumica i pitanja ko zapravo radi i šta, te koja je razlika između diplomiranih pravnika.
Diplomirani pravnik je osoba koja je završila pravni fakultet i bavi se pravnim poslovima u različitim ustanovama, organizacijama i institucijama. Pravnici u zavisnosti od stepena obrazovanja mogu da budu advokati, sudije, javni tužioci ili profesori. Suština je, dakle, u stepenu pravnog obrazovanja koje pruža različite kvalifikacije na različitim poljima.
Advokat je takođe pravnik koji osim diplome sa osnovnih studija na pravnom fakultetu, poseduje i dokaz o obavljenom pripravničkom stažu u advokatskoj kancelariji i položen pravosudni ispit. Ovaj stepen obrazovanja ih specijalizuje za zastupanje i odbranu interesa fizičkih ili pravnih lica, dok pravnici sa nižim stepenom pravnog obrazovanja obično rade u sklopu službi za pravne poslove kompanija, banaka, organizacija i različitih (ne) vladinih asocijacija.
Ovo su samo neke od specifičnosti na osnovu kojih se razlikuju naizgled identična zanimanja. Dok je u nekim slučajevima razlika u nijansama, postoje i one situacije gde profesije mešamo samo na osnovu jezičkih sličnosti njihovih naziva koji nas upućuju na krivo shvatanje.