Foto: Luis Villasmil
Paradoks odgovornosti može se vrlo jednostavno formulisati. Ko ne želi da preuzme odgovornost na sebe i prebacuje je na druge, na kraju preuzima tuđu odgovornost. Na takvu osobu pada ogroman teret.
Takav je hteo da izbegne odgovornost! Prenese drugima! Ali na kraju je preuzeo mnogo više odgovornosti.
Lako je u početku. “Ovo nije moja odluka. Tako je odlučio šef. Samo pratim njegovu odluku.”
“Ovo nije moj izbor. Ovo je izbor moje majke, neću da se raspravljam sa njom. Ona zna bolje.”
” Ovo nije moja odgovornost. Ovo su pravila. Ništa ne zavisi od mene, ne mogu ništa da pomognem. “
“Ovo je odgovornost bolnice, neću preuzeti odgovornost na sebe.”
“Neka neko drugi donosi odluke. Ne treba mi odgovornost! ” Ali sada će se morati snositi odgovornost za odluke druge osobe. Za njegove postupke i za njegov izbor, to je poenta. Ili za tuđe odluke.
Ko ne želi da odgovara ni za šta, na kraju je odgovoran za sve. “Ovo je izbor mojih roditelja. Nametnuli su mi ovo obrazovanje!” Da. I vi ćete snositi posledice.
“Šef je doneo odluku, ja je samo izvršim. Ne želim da budem odgovoran ni za šta! ” Da. Sada morate da odgovarate za glupu ili zločinačku odluku šefa.
“Muž odlučuje o svemu u porodici. Ne odgovaram ni za šta!” Onda morate da odgovarate za kredite ili propast, na primjer.
Čovjek koji ne želi da odgovara za svoje postupke – on će biti odgovoran za druge. Ovo je paradoks. Ali tako je. Ne želi da bude odgovoran za svoj život – živeće tuđim životom i snositi tuđu odgovornost. Što je na kraju mnogo teže.
Čudno, kada preuzmete odgovornost na sebe, teret postaje lakši. Vi sami upravljate svojim životom. Postoji izbor: kojom brzinom ići, gdje se isključiti, gdje stati. Nije lako naučiti odgovornost. Ali još je teže nositi težak teret tuđih odluka i tuđeg izbora…
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović – bebamur.com