Prstenovi stalagmita koji su pronađeni u pećini u Francuskoj ukazuju na to da su naši drevni rođaci bili iznenađujuće vešti graditelji.
Nekada osvetljeni svetlucavom vatrom praistorijskih graditelja, niz misterioznih kamenih krugova sakrivenih u mraku milenijumima, ušuškani su u udubljenja jedne pećine u Francuskoj. Danas, ove drevne strukture ponovo izranjaju iz senke.
Čudni prstenovi izrađeni su od stalagmita i stari su otprilike 176 hiljada godina, kažu naučnici za časopis „Priroda” (Nature). Ako je prstenove napravila dvonožna vrsta, kao što arheolozi sumnjaju, onda oni mogu biti samo rad neandertalaca, drevnih ljudskih rođaka koji dokazuju da su mnogo više „ljudi“ nego što se očekivalo.
„Ovo otkriće daje jasan dokaz da su neandertalci imali potpuno ljudske sposobnosti u planiranju i izgradnji struktura od kamena, i da su neke od njih prodrle duboko u pećine, gde bi veštačko osvetljenje bilo od suštinske važnosti“, kaže paleoantropolog Kris Strindžer koji radi u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Međutim, zašto su se neandertalci izlagali opasnosti duboko u mraku i gradili tako razrađene strukture je enigma, barem za sada.
Vremenska kapsula
Zatvorena još od perioda pleistocene, Brunikel (Bruniquel) pećina nalazi se u jugozapadnoj Francuskoj, u regionu koji obiluje uređenim pećinama i drugim znamenitostima paleolita. Godine 1990. speleolozi su prokopali ulaz i kada su se provukli kroz njega, unutra su pronašli znake davno nestalog pećinskog medveda i druge izumrle vrste.
Ali pravo blago pećine je ležalo u vlažnoj komori više od 330 metara od ulaza. Tamo, nekoliko velikih, slojevitih struktura nalik prstenovima viri iz poda pećine, naizgled nepogrešive rukotvorine graditelja sa svrhom. „Svi posetioci su primetili prisustvo ovih struktura, od prvih speleologa“, kaže Žak Žuber sa Univerziteta u Bordou, koautor studije koja opisuje ono što je otkriveno.
Naučnicima su trebale decenije da odgonetnu zagonetne krugove, nastojanje je usporeno ograničenim pristupom pećini i preranom smrću arheologa koji je počeo rad na gradilištu 1990-ih. Godine 2013. Žuber i njegov tim su konačno mogli da iznesu tajne Brunikel pećine na svetlost dana.
„Pećina je vrlo dobro očuvana, sa vrlo malo poseta, skoro bez ijedne“, kaže on, napominjući da je mesto na privatnom posedu i da je regulisano od strane francuske vlade. „Strukture su spektakularne i praktično nemaju ekvivalent za taj period, pa čak ni za noviji period“.
Misterije od kamena
Misteriozne strukture su izgrađene od skoro 400 stalagmita – kamenih tvorevina kupastog oblika koje se uzdižu iz pećinskih podova dok voda, bogata mineralima, kaplje i akumulira se tokom vremena.
Isklesani da budu približno iste dužine, neki od stalagmita su izrađeni u obliku velike kružne strukture koja iznosi približno 6,7 metara u prečniku. Druge su poređane u manji polukrug, a ostale su naslagane u gomilama. Ispucale oblasti crvene i crne boje ukazuju na to da je požar zahvatio vrh stalagmita, a ugljenisani delovi kostiju, uključujući i izgorelu kost medveda ili velikog biljojeda, su pronađeni pored manjeg kruga.
Čak i školovanom oku, scena izgleda kao da bi to moglo biti delo ranog modernog čoveka, koji se prvi put pojavio u Evropi pre oko 40 hiljada godina, ali uranijum sa stalagmita, vreme starosti mineralnog plašta koji je narastao preko njih kao i komadići kostiju, otkrivaju starost koju tim nije očekivao.
Na oko 176 hiljada godina, strukture u velikoj meri prethode dolasku Homosapiensa, ne samo za malo, već za više od 100 hiljada godina. „Mora da su ovo napravili rani neandertalci, jedini poznati ljudski stanovnici Evrope u tom periodu.“, kaže Strindžer.
Ponašanje neandertalaca
Neandertalci su napredovali tokom 300 hiljada godina, koegzistirali su sa modernim ljudskim bićima i povremeno odrastali sa njima. Kao i mi, i oni su imali veliki mozak, bili su pametni, i postali su vešti u ovladavanju vatrom. Međutim, naučnici se ne slažu oko toga koliko su slične ove dve vrste stvarno bile, i raspravljaju o tome da li su neandertalci bili u stanju da simbolički razmišljaju i da ponavljaju ritualna ponašanja.
Za razliku od nas, neandertalci nisu preživeli, a razlozi zašto su nestali pre oko 30 hiljada do 40 hiljada godina i dalje su izvor sporenja. Do sada, antropolozi su smatrali da je malo verovatno da su neandertalci ovladali veštinom podzemnog života, što je malo komplikovanije nego lutanje po površini. Brunikel pećina mogla bi da dokaže suprotno.
„Ovo je čvrsto otkriće i to je važna potvrda naprednog ponašanja neandertalaca“, kaže paleoantropolog Erik Trinkaus sa Univerzitetu Vašington u Sent Luisu.
Kako bi izgradili onako ogromne kamene prstenove, Žuber i njegove kolege tvrde, stanovnicima pećine je bio potreban pouzdan izvor osvetljenja, neka vrsta društvene organizacije, kao i sposobnost da zamisle i da izgrade obrasce, koji su napravljeni od više od dve tone stalagmita.
„Ovo zahteva mobilizaciju ljudi koji biraju, koji vode, koji savetuju, koji proizvode – sa stalnim svetlom“, kaže on. „Sve ovo ukazuje na strukturno društvo“.
Klan ili pećinski medved?
To je jedna interpretacija, ali neki naučnici kažu da je prerano da se donose ovakvi zaključci o tom mestu. Za početak, još nije jasno koliko je rašireno među neandertalacima moglo biti složeno ponašanje, ni da li je ove objekte sagradila jedna osoba ili više njih.
„Ne znamo koliko je ljudi bilo uključeno, da li su ovi objekti urađeni tokom jedne prilike ili tokom više njih, da li ih je napravila jedna osoba ili više njih“, kaže antropolog Mari Soresi sa Lajden univerziteta. „Ne znam šta da očekujem, jer je takvo otkriće veoma neobično“.
Drugi naučnici dovode u pitanje pretpostavku da su ove objekte napravila ljudska bića i umesto toga predlažu da bi to mogao biti rad pećinskih medveda tokom hibernacije.
„Ko pri zdravoj pameti gradi objekte 300 metara ispod zemlje unutar pećine? Traženje utočišta u pećini je način da se izbegne pravljenje veštačkih struktura”, kaže paleoantropolog Džon Ši sa Stoni Bruk univerziteta. „Kada se medvedi nastane za zimsku hibernaciju, guraju sve vrste legla na stranu. Ovo izgleda kao mesto na kom su se pećinski medvedi nastanjivali zbog prijatne dremke više puta tokom dužeg vremenskog perioda”.
Ali medveđe jazbine su generalno manje od najvećeg prstena, kaže Soresi, i životinje ne slažu stalagmite toliko koliko iskopavaju udubljenja i guraju predmete sa strane. Plus, Žuber navodi, „medvedi ne pale vatru“.
Podzemne tajne
Ako su strukture zaista delo neandertalaca, a ne pećinskih medveda, njihova svrha je još uvek misterija. Niko ne zna šta su neandertalci možda radili u toj pećini, ni koliko dugo su je koristili. Žuber i njegove kolege odbijaju da spekulišu o svrsi struktura dok dalji radovi na ovom mestu ne kažu nešto više o ovome.
U međuvremenu, teško je odoleti pitanju šta su naši drevni rođaci radili duboko u toj pećini, sa svojim vatrom osvetljenim kamenim prstenovima. „Kompleks strukturа iz Brunikel pećine datira još iz hladne, ledene faze, a tada je pećina možda mogla da obezbedi privremeno, umerenije utočište“, kaže Strindžer.
„Ako još uvek postojе zakopani ostaci iz perioda zauzimanja pećine, to bi nam pomoglo da se utvrdi da li je pećina bila funkcionalno utočište i zaklon, možda natkrivena stablima i kožom, ili je predstavljala nešto što je imalo više simbolično ili ritualno značenje.“
Izvor: Nationalgeographic
Prevela: Vesna Gregorinski, iSerbia