fbpx

Magično plavi krajolik - prirodno stanište divljih zumbula u Briselu

images 2019 02 bluebell forest in belgium 673778047

Setite se crvenih polja maka iz filma Čarobnjak iz Oza. Zamislite sada da su ta polja stvarna i plava - takvo mesto postoji u Belgiji.

Na 30 minuta od Brisela nalazi se Hallerbos šuma, poznata po tome što svakog proleća, u aprilu ili maju, ovde cveta divlji zumbul. Tih deset dana šuma dobija magičnu plavo-ljubičastu boju i privlači turiste da se izgube njenim stazama.

Hallerbos pripada zvanično Belgiji, ali je vekovima u nazad njeno vlasništvo variralo. Prvi poznati vlasnik ove šume datira iz 7. veka. Prema dokumentima, ova ljupka polja pod plavim zvončićima pripadala su kompleksu Svete Valdertrud, u Monsu - francuska Belgija (sat vremena istočno od šume). Nekoliko vekova kasnije, vlasništvo je u rukama vojvodstva Arenberga (sada teritorija Nemačke), nakon toga je invazijom francuskih trupa vlasništvo otišlo u ruke Francuske Republike. 1815. ponovo je u vlasništvu Holandije, a 1831. godine je ponovo vraćena Vojvodi od Arenberga. 

Kada je Evropu zahvatio Prvi svetski rat, nemačka vojska posekla je veliki deo šume, smanjivši originalnu teritoriju šume sa 1125 na 569 hektara. Kada je Belgija ponovo uspostavila kontrolu nad šumom Hallerbos 1929. godine, trebalo joj je punih 20 godina aktivnog pošumljavanja da vrati zemlju u prvobitno stanje. Burna istorija je zaslužna za to kako šuma izgleda danas - stabla su relativno mlada, ali su plavi zumbuli drevni.

Zastupljenost zumbula govori o starosti šume. Posebne vrste cveća - uključujuči i male bele anemone i svetlo žutu jagorčevinu, trag su koji ukazuje na bogatu istoriju šumskog sveta - ovo cveće raste duboko ispod zemlje i ne širi se po obrađivanoj zemlji, što bi značilo da veće regije pod ovim biljkama moraju biti trajnog postojanja. Život divljeg zumbula takođe zavisi od vremenskih uslova - sunčanog i vedrog vremena, na osnovu kog će ovo cveće uspeti da cveta pre nego krošnje drveća iznad u potpunosti proguste. Brzo nakon cvetanja zumbuli postaju ponovo seme, koje pada na zemlju i čije se korenje grana dublje u zemlju kako bi obezbedilo opstanak do narednog cvetanja.

Prizor tepiha od plavo-ljubičastih zvončića prostranog među krošnjama drveća najbolje je posmatrati s početkom proleća. Ovaj fotogenični prizor privlači brojne turiste, a šuma je dostupna kako za posetioce sa kolima, tako i za one koji bi koristili javni prevoz. Uputstva koja treba slediti jesu mape isplaniranih tura šetnji i evolucija cvetanja.

 

www.nationalgeographic.rs