Svakog poslednjeg vikenda u martu kazaljke se pomeraju za jedan sat unapred i prelazi se na takozvano letnje računanje vremena, a zatim se poslednjeg vikenda u oktobru časovnici vraćaju u prvobitno stanje, odnosno za jedan sat unazad i time se prelazi na prirodno, zimsko računanje vremena.
Ideja o prilagođavanju sata dnevnom svetlu zasnovana je na činjenici da sunce u januaru izlazi oko osam časova, a zalazi oko 16, dok, recimo, u julu izlazi oko pet, a zalazi tek posle 21 čas. Budući da ljudi svoje aktivnosti tokom cele godine započinju oko sedam izjutra, leti se gubi skoro dva sata dnevnog svetla. Ideja o nadoknadi vremena prostim pomeranjem sata prvi put je pala na pamet Džordžu Vernonu Hadsonu (1867-1946), entomologu sa Novog Zelanda koji je 1895. ovaj predlog izneo pred Kraljevskim društvom u Velingtonu. Međutim, ova ideja bi pala u vodu da nije bilo britanskog preduzimača Vilijama Voleta koji je u leto 1905. godine, tokom ranog jutarnjeg jahanja u okolini Londona primetio da je sunce odavno izašlo, a većina ljudi i dalje spava. On tada kreće u veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena čime je zainteresovao čak i britanskog premijera Vinstona Čerčila.
Nemačka je prva zemlja koja je prihvatila ovaj predlog i 1916. zakonski uvodi letnje računanje vremena. Godine 1921. to čini i Velika Britanija, a zatim i SAD i većina evropskih država. U našoj zemlji letnje računanje vremena prvi put je počelo da se primenjuje 27. marta 1983. godine. Danas se od 192 države sveta ovo pravilo primenjuje u čak 110 država. Osim Islanda i Rusije u Evropi, letnje računanje vremena se ne praktikuje u Kini, Japanu i širom afričkog kontinenta.
Pored veće iskorišćenosti dnevnog svetla, letnje i zimsko računanje vremena pomažu i kod uštede električne energije, a statistika kaže da je broj saobraćajnih nezgoda manji za više od jedan odsto, što se objašnjava dužim periodom bolje vidljivosti. Pored toga, trgovački lanci i ugostitelji beleže veći prihod, a povećan je i broj sportskih aktivosti. Neke analize u SAD pokazale su da ova država pomeranjem časovnika uštedi čak do milijardu dolara godišnje.