Takozvani Koralni zamak smešten u blizini Homsteda, u Floridi, u stvari je spomenik letonskog imigranta Edvarda Lidskalnina njegovoj izgubljenoj i nikad prežaljenoj ljubavi.
Lidskalnin je početkom dvadesetih godina prošlog veka počeo da gradi ovu izvanrednu građevinu, na kojoj je radio sve do svoje smrti 7. decembra 1951. godine. Njegova brošura opisuje Koralni zamak kao besmrtno zaveštanje njegovoj velikoj ljubavi, s kojim može da se poredi jedino Tadž Mahal. Naime, Lidskalnina je pred oltarom ostavila 16-godišnja verenica, a kao razlog za to, navela je da je prestar i presiromašan. On je zaista duboko i iskreno bio zaljubljen u nju, pa je posvetio ostatak svog života gradnji dvorca u njenu čast, u nadi da će mu se možda vratiti. Godine 1951. umro je od pijelonefritisa (infekcije bubrega), a ni dan-danas nije poznato kako je jedna osoba uspela da napravi jednu takvu fenomelanu građevinu, imajući u vidu činjenicu da su blokovi korala teški po nekoliko tona. Danas je Koralni zamak popularna turistička atrakcija, a priča koja stoji iza nje, inspirisala je čuvenog britanskog muzičara Bilija Ajdola da napravi pesmu
.