Organska poljoprivreda se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima. Koji su principi organske poljoprivrede i zašto ih je važno razumeti?
Osnovne principe za razvoj organske poljoprivrede postavio je IFOAM (Međunarodna federacije pokreta za organsku poljoprivredu), koji su jedinstveni i na kojima se zasnivaju regulative EU, Codex Alimentarius i Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Republike Srbije.
Princip zdravlja
Organska poljoprivreda treba da održi i poveća zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i planete u celosti.
Osnova ovog principa jeste: Zdravlje je celina.
Zdravlje ekosistema se ne može razdvojiti od zdravlja pojedinca i zajednice i samim tim organska proizvodnja treba da podrži, poboljša i održi zdravlje biljaka, životinja, ljudi, zemljišta i planete.
U organskoj proizvodnji se ne dozvoljava upotreba đubriva, pesticida, aditiva, lekova za životinje i ostalih hemijskih supstanci zato što je uloga organske proizvodnje da podrži i ojača zdravlje ekosistema, to podrazumeva i najmanje organizme u zemljištu do ljudskih bića, i ovo se odnosi bilo na proizvodnju, preradu ili distribuciju.
Poruka je jasna: zdravo zemljište rađa zdrave useve i kulture koji čuvaju zdravlje i životinja i ljudi.
Princip ekologije
Organska poljoprivreda treba da se zasniva na živim eko-sistemima i ciklusima, da radi sa njima, da ih podržava i pomogne njihovom održanju.
Organska poljoprivreda je zasnovana na ekološkim procesima i recikliranju i živim ekološkim sistemima i ciklusima.
To znači da, iako su ekološki ciklusi univerzalni, ipak je funkcionisanje ciklusa specifično za lokalitet, i organska proizvodnja mora da poštuje i da se prilagodi ekologiji i lokalnim uslovima – kulturi i veličini gazdinstva i akcenat se stavlja na recikliranje i efikasno upravljanje energijom i materijalima kako bi se, sa jedne strane sačuvali resursi, a sa druge poboljšao kvalitet životne sredine.
Organski proizvođači i uzgajivači, kao i oni koji trguju i kupuju organsku hranu su dužni da zaštite zajedničku životnu sredinu i da pozitivno utiču na istu, jer je neophodno da se postigne ekološka ravnoteža.
Princip pravednosti
Organska poljoprivreda treba da se zasniva na poštenim odnosima prema opštem okruženju, prirodi i životu.
Princip pravednosti podrazumeva poštovanje, poštenje, pravdu i vođenje računa o svetu u kojem živimo i koji delimo.
Ovim principom se osigurava pravedenost na svim nivoima, pa su tako oni koji su uključeni u organsku proizvodnju dužni da obezbede svim uključenim akterima dobar kvalitet života, da obezbede dovoljno snabdevanje visokokvalitetnom hranom, doprinesu smanjenju siromaštva i suverenitetu hrane.
Oni koji se bave organskom proizvodnjom su dužni da grade humane odnose na svim nivoima i prema svima – farmerima, radnicima, prerađivačima, trgovcima, distributerima i potrošačima, ali ne samo prema ljudima, već i prema drugim živim bićima.
Tako se životinjama moraju obezbediti uslovi i mogućnosti u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponašanjem i blagostanjem, a prirodni resursi tako da se sačuvaju za buduće generacije.
Princip negovanja i staranja
Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran način da bi se očuvalo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema.
Ovaj princip podrazumeva oprez i odgovornost u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija koje će se koristiti u organskoj poljoprivredi, a sve u cilju zaštite zdravlja i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i životne sredine.
Ne sme se smetnuti sa uma da je organska poljoprivreda živ i dinamičan sistem. Organska poljoprivreda ima zadatak da spreči rizik odbacivanjem na primer genetskog inženjeringa, ali da iskoristi potencijale nauke i tehnologije koji se ne kose sa principima zaštite i očuvanja prirode, zdravlja ljudi i životinja i očuvanje ekosistema.