, sa idejom da sasvim promeni način na koji se ljudi kreću. Pre dva veka, u subotu, 12. juna 1817, Drajz je svojim velosipedom uspeo da pređe razadaljinu od nemačkog grada Majnhajma do pivnice Švajcinger relajshaus. Bilo je to prvo putovanje čoveka na biciklu.){kind=link}
Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851), sa idejom da sasvim promeni način na koji se ljudi kreću. Pre dva veka, u subotu, 12. juna 1817, Drajz je svojim velosipedom uspeo da pređe razadaljinu od nemačkog grada Majnhajma do pivnice Švajcinger relajshaus. Bilo je to prvo putovanje čoveka na biciklu.
U narednim mesecima, Drajz će sa uspehom prevaliti brojne razdaljine na svom izumu (na grafici iz 1818. je Drajz koji vozi svoj prvi bicikl). Nazvaće ga Laufmaschine, ali on sa godinama dobija naziv dresina, što je izvedeno od Drajzovog imena. Dresina, mada prvi bicikl, zapravo nije imala pedale. Vozač se nogama odbacivao od zemlje i tako pokretao vozilo na dva spojena točka. Međutim, zaista se kretao, održavajući ravnotežu.
Drajz je bio jedan od onih izumitenja koji prethode industrijskoj revoluciji – u mladosti je imao razna nameštenja kod vojvode oblasti Baden, bio je učitelj i čuvar šume, da bi se nakon otkrića bicikla, njegov društveni položaj, kao i finansije, znatno popravili. Od vojvode Karla je dobio počasno akademsko zvanje, titulu i doživotnu penziju.
Mada obezbeđen zbog izuma na dva točka, ispostaviće se da će Drajza do kraja života zadesiti svakojake zgode i životni obrti. Nakon jedne afere Drajz biva proganjan i odlazi na uzbudljivu petogodišnju ekspediciju u Brazil. U starosti, on se tokom revolucije 1848. odriče svoje titule, a naredne godine mu vlasti pokrajine Baden oduzimaju penziju. Zato 1851. umire u siromaštvu.
Zanimljivo je da je Drajz tokom života napadan da je njegov izum poremetio prirodni balans jer se ljudi više ne kreću na dve noge što dovodi do velikih suša koje su vladale tih godina. No, uprkos tome, Drajz je uspeo da napravi prvi korak ka revoluciji transporta.
Pre Drajza, bilo je više pokušaja da se napravi bicikl, a prve ideje se vezuju i za Leonarda da Vinčija. Navodno je i francuski grof De Sivrak još 1790. godine smislio jednu sličnu mašinu koju je nazvao „hitronog“, pošto je mislio da je to sprava koja prevozi ljude brzo, to jest hitro. No, nije dokazano da je njome uspevao i da se vozi.
Dresina je brzo postala vrlo popularna, ali prvi zaista rasprostranjeni bicikl je 1870. godine napravio Džejms Starli u Engleskoj. Pošto nije koristio zupčanike i lanac, kod ovog bicikla je jedan obrt pedala bio jednak jednom obrtu točka. Zato je točak sa pedalama morao biti veliki da bi se lakše pokretao.
Mada ružan i nezgodan za vožnju, ovaj bicikl je postao vrlo popularan. Dobio je ime „peni-farting“, jer liči na dva engleska novčića – peni je najveći, a farting najmanji engleski novčić.
Jedan od prvih modela bicikla sa zupčanicima i dva jednaka točka proizveden je 1885. pod imenom „Rover“. Pošto je koristio današnji sistem prenosa pomoću lanca, ovaj bicikl se kretao jako brzo i ljudi su počeli masovno da ga kupuju.
Od 1900. godine do danas, izgled bicikla sa dva točka se nije mnogo menjao. Zanimljivo je da su gume sa vazduhom prvo počele da se koriste kod bicikla, pa tek potom na točkovima automobila.
(S.B.)