Sreća je u Butanu toliko važna da je pravo na nju istaknuto u Ustavu, postoji Ministarstvo sreće, a građane na popisu obavezno pitaju jesu li srećni.
U popisu sprovedenom 2015. godine, čak 35 odsto stanovnika Butana odgovorilo je da su „veoma srećni“, 47,9 procenata ljudi oseća se „umereno srećno“, a samo 8,8 odsto ispitanih se izjašnjava kao nesrećno.
Neka vas ne čudi to što se ovo pitanje postavlja na popisu: sreća je jedan od glavnih prioriteta nacionalne politike u Butanu, zbog čega je čak osnovano Ministarstvo sreće, a kao indikator blagostanja u zemlji koristi se bruto nacionalna sreća, koncept nastao 1972. godine koji je protivteža bruto domaćem proizvodu.
„Trebalo bi da pomognemo svojoj deci da shvate da je ono što u životu žele… sreća. Ne možemo da sprečimo televiziju, ne možemo da sprečimo to što su izloženi reklamama… ali bismo mogli da im damo jaku dozu drugačije vrste iskušenja – iskušenja da budu dobri“, rekao je Liončoen Jigme J. Tinli, prvi premijer Butana.
Vlasti Butana smatraju da je jedan od načina da se obezbedi sreća stanovništva, pored jedinstvenog sistema vrednosti, pružanje prirode građanima. Kako je preneo Hafington Post, zelenilo i zdravi ekosistemi su neodvojivo vezani za ljudsko zdravlje, pa su vitalni deo bruto nacionalne sreće u ovoj zemlji.
Iz tog razloga se šume u Butanu ne seku, a građani se trude da zasade što više stabala, a centralni i južni deo zemlje su veoma bogati florom i faunom. Kada smo već kod faune, lov skoro svih životinjskih vrsta je u Butanu zabranjen, u skladu s budističkom filozofijom.