 je da ljudska bića imaju čudnu sklonost da se brinu i usmeravaju svoju energiju upravo na one stva){kind=link}
Jedan od osnovnih koncepata stoicizma (posebno kod Epikteta) je da ljudska bića imaju čudnu sklonost da se brinu i usmeravaju svoju energiju upravo na one stvari koje nisu u stanju da kontrolišu.
Prema stoicima, umesto toga bi trebalo da obratimo pažnju na one stvari na koje možemo da uslovljavamo ili utičemo: uverimo se da zaista želimo da krenemo na putovanje koje upravo treba da počnemo i da imamo valjane razloge za to; provesti neko vreme birajući najbolju posadu za naš brod; izvršite sve potrebne pripreme.
Jedna od prvih lekcija stoicizma je stoga da usmerimo našu pažnju i usmerimo svoje napore tamo gde imamo najveću mogućnost kontrole, a zatim pustimo univerzum da ide svojim tokom. Na taj način ćemo moći da uštedimo energiju, a izbegnemo mnogo briga.
Da bismo bolje ilustrovali ovaj koncept, možemo koristiti analogiju iz Cicerona, koja je postala jedna od najpoznatijih metafora stoicizma.
Zamislite streličara koji kreće da pogodi metu. Kako latinski autor objašnjava, postoje neke stvari koje može da kontroliše: ustanovio je koliko dugo i kojim intenzitetom da trenira, odabrao je luk i strelu prema udaljenosti i vrsti mete, gađao je najbolje što je mogao.
Drugim rečima, ako je bio pametan strelac, uradio je sve što je bilo u njegovoj moći do trenutka kada je strela ispaljena. Sada se postavlja pitanje da li će strela pogoditi metu? Ovo jasno, nije do njega.
Na kraju krajeva, iznenadni nalet vetra mogao bi da promeni putanju strele, u kom trenutku bi mogla potpuno da promaši cilj. Ili bi nešto drugo moglo neočekivano da se nađe između strelca i mete, kao što je kočija koja prolazi. Ili, opet, sama meta se može pomeriti da ne bi bila pogođena, posebno ako je to neprijateljski vojnik.
Zbog toga Ciceron zaključuje da bi „činjenica pogađanja mete, da tako kažem, bila nešto što treba izabrati, ali ne i poželjeti“, samo naizgled zagonetna izjava i čije bi značenje sada trebalo da nam bude sasvim jasno: stoički strelac je namerno odlučio da pokuša da pogodi metu i učinio je sve što je u njegovoj moći da to postigne. Međutim, on je spreman da mirno prihvati svaki negativan ishod, jer rezultat nije sasvim u njegovoj moći. Ovo je metafora stoičkog strelca.
Stoici su je koristili da pokažu da, iako su vaše namere i radnje pod vašom kontrolom, krajnji rezultat zavisi od sudbine ili spoljašnjih varijabli izvan vaše kontrole. Ovo važi i za tebe.
Dao si sve od sebe dok strela nije napustila tvoj luk. I to je sve što si mogao da uradiš. Rezultat, da li će strela pogoditi metu ili ne, nije na vama. I, kao što ste bez sumnje ranije čuli, fundamentalno načelo stoičke filozofije je da su neke stvari na nama, a neke ne: trebalo bi da se fokusiramo na ono što je do nas.
Kao što je Epiktet rekao:
„Na najbolji način iskoristite ono što je u vašoj moći, a ostalo kako bude. Neke stvari zavise od nas, a druge ne”.
Ana Muratović – bebamur.com