Prvog novembra 1512. godine javnosti je predstavljen veličanstveni plafon Sikstinske kapele u Rimu. Oslikan od strane mladog vajara u usponu, Mikelanđela, postao je jedan od najelegantnijih remek-dela italijanske renesanse, sa više od pet miliona turista koji mu se dive svake godine. U daljem tektsu predstavićemo vam sedam činjenica o čuvenom plafonu i umetniku koji ga je oslikao.
1. Mikelanđelo nije hteo da ima nikakve veze sa plafonom Sikstinkse kapele
Godine 1508, tridesetotrogodišnji Mikelanđelo je naporno radio na izradi mermerne grobnice Pape Julijana II, čiji se relativno nejasan komad sada nalazi u Vinkoli crkvi. Kada je Julijan pitao cenjenog umetnika da promeni posao i oslika plafon Sikstinske kapele, Mikelanđelo nije bio oduševljen. Prvenstveno, jer je sebe smatrao vajarom, a ne slikarom, i nije imao iskustva sa freskama. Takođe je želeo da završi grobnicu, čak i kada su smanjena sredstva za njegovu izradu. Na kraju je Mikelađelo nerado prihvatio proviziju i proveo četiri godine na skeli sa četkicom u ruci. U nekoliko narednih decenija povremeno je nastavljao sa radom na Julijanovom grobu.
2. Nasuprot popularnom verovanju, Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu u stojećem položaju
Kada zamišljaju Mikelanđela kako oslikava freske, većina ljudi pretpostavlja da je on ležao. Činjenica je da su umetnik i njegovi pomoćnici koristili drvene skele koje su im omogućavale da stoje uspravno i da dohvate delove iznad njihovih glava. Mikelanđelo je sam dizajnirao jedinstveni sistem platformi, koje su bile vezane za zidove držačima. Utisak da je Mikalanđelo ležao dok je slikao možda potiče iz filma iz 1965. godine „Agonija i ekstaza“, u kom Čarlton Heston prikazuje genija ispod plafona Sikstinske kapele.
3. Rad na Sikstinskoj kapeli je bio toliko neprijatan da je Mikelanđelo napisao poemu o svom jadu
Mikelanđelo je 1509. godine svom prijatelju Đovaniju da Pistoia opisao fizički napor tokom rada na Sikstinksoj kapeli. „Već sam dobio gušavost od ove torture“, ironično je napisao u poemi. Nastavio je da se žali da je „njegov stomak zgnječen ispod njegove brade“, da je njegovo „lice idealan pod za kapanje“, da njegova „koža labavo visi ispod njega“, i da je njegova „kičma u čvorovima od savijanja“. Završio je sa tvrdnjom da nije trebalo da menja svoj dnevni posao: „Ja nisam na pravom mestu – ja nisam slikar“.
4. Mikelanđelovo remek-delo se dokazalo kao veoma otporno
Živopisan plafon Siskstinske kapele je izuzetno dobro očuvan tokom pet vekova od njegovog završetka. Nedostaje samo jedan mali deo: deo neba u panelu koji prikazuje beg Noja od velikog biblijskog potopa. Gipsani deo je pao na pod i raspukao se tokom eksplozije u obližnjoj barutani 1797. godine. Uprkos očiglednoj čvrstoći plafona, stručnjaci strahuju od velikog broja posetilaca, koji predstavljaju ozbljnu pretnju.
5. Mikelanđelova Sikstinska kapela je bila dorađivana i skinuta 1980-tih i 1990-tih
Između 1980. i 1999. godine, stručnjaci su obnovili Sikstinsku kapelu, uključujući i Mikelanđelov plafon i njegovu čuvenu fresku poznatu kao „Poslednji sud“, koju je naslikao u svojim poznim godinama. Specijalisti su pažljivo rastvorili slojeve gareži, čađi i naslaga, čime su posvetlili boje na vekovima starim slikama. Restauracija je obuhvatila i delo Pape Piusa IV, koji je naredio postavljanje smokvinog lišća i ogrtača na Mikelanđelovim aktovima iz 1560-tih godina.
6. Najpoznatiji panel plafona Sikstinske kapele možda prikazuje ljudski mozak
U delu pod nazivom „Stvaranje Adama“, figure koje predstavalju Boga i Adama sežu jedna ka drugoj sa ispuženim rukama. Njihovo skoro dodirivanje prstima je jedna od svetskih najprepoznativljijih i na široko replikovanih slika. Neki teoretičari misle da scena sadrži i nepogrešive obrise ljudskog mozga, formiranog od strane anđela i odora koji okružuju Boga. Prema Frenku Lin Mešbergeru, doktoru koji je postavio ovu hipotezu, Mikelanđelo je hteo da dočara Božje darovanje inteligencije prvom čoveku.
7. U Sikstinskoj kapeli se biraju nove Pape
Sagrađena 1470-tih ispod Pape Sikstusa IV, prema kome i nosi ime, Sikstinska kapela je više od najpopularnije destinacije za turiste u Vatikanu. U stvari, ona ima važnu ulogu. Počev od 1492. godine, jednostavna zgrada od cigle je bila domaćin brojnim papskim enklavama, tokom kojih se kardinali okupljaju kako bi odabrali novog papu. Poseban dimnjak na krovu kapele emituje rezultate enklava, beo dim označava izbor pape, a crni dim označava da ni jedan kandidat još nema dvotrećinsku većinu.
Izvor: History
Prevela: Kristina Štrangarov, iserbia