Magla može nastati i kad topla kiša iz visokih oblaka padne u hladniji sloj vazduha u blizini tla.
Magla je oblak koji lebdi blizu tla. Obično se sastoji od sićušnih kapljica vode koje se spuštaju, a zatim opet podižu nošene vazdušnim strujama. Ponekad padnu na zemlju kao kiša, ali se umesto njih pojave druge kapljice. Magla izvire iz vazduha, gde uvek ima molekula vode koji se kreću na sve strane. U procesu isparavanja, molekuli vode iskaču u vazduh iz okeana, mora, reka, jezera. Topli vazduh može da sadrži mnogo vodene pare, ali hladeći se dostiže tačku zasićenja, i molekuli vode se kondenzuju u kapljice. Voda dobija oblik kapi prianjajući uz čestice zemlje, prašine ili supstanci kojima je vazduh zagađen. Sakupljajući sve veći broj molekula, kapljice rastu, a stvaraju se i nove, tako da laka izmaglica može da se pretvori u gustu maglu.
Magla koja se obrazuje noću i zadržava do jutra naziva se radijaciona magla. Kad Sunce zađe, površina Zemlje i vazduh iznad nje hlade se tako što zrače toplotu koju su sakupili u toku dana. Ako je vazduh vlažan ili se veoma rashladi, iznad tla se može obrazovati oblak sitnih kapljica. Ujutru, odmah posle svanuća, radijaciona magla je najgušća. Naime, prvi Sunčevi zraci ne zagrevaju vazduh dovoljno da bi magla sagorela, ali se zato uskomeša vazduh koji se greje. Hladan vazduh se širi i stvara gušći sloj magle. Međutim, vazduh se u toku jutra zagreva. Voda isparava, a kapljice vode se cepaju na molekule, koji odlete velikom brzinom. I magla nestane.
Magla može nastati i kad topla kiša iz visokih oblaka padne u hladniji sloj vazduha u blizini tla. Hladniji vazduh se zasiti vodom iz kišnih kapi, i obrazuje se magla. Ona je slična pari koja se iz kade sa vrućom vodom podiže u hladniji vazduh u kupatilu.
Opšte obrazovanje