Wednesday, November 20, 2024

Tamna strana Olimpijade

Prva stvar koju čujete kada se priča o antičkoj Olimpijadi, je da su se tih par dana obustavljali svi ratovi i sukobi. Na žalost ovaj običaj ostao je samo deo istorije. Današnje igre često imaju političku pozadinu i neretko se pamte po lošim događajima.

OLIMPIJADA U NEMAČKOJ, ADOLF HITLER I DŽESI OVENS

Olimpijada je prvi put iskorišćena kao političko oruđe 1936 u Berlinu, gde je Hitler pokušao da promoviše svoju nacističku ideologiju. Iako su nemački sportisti odneli najviše medalja, igre će biti upamćene po trijumfu atletičara Džesija Ovensa, koji je pokazao da se ljudi ne mogu deliti na rasnoj osnovi.

Još jedna opcija za Olimpijadu 1936 bila je i Barselona, koja je izgubila prava da organizuje istu. S obzirom da je taj period u Španiji ostao upamćen kao sukob fašista i antifašista, Španci su rešili da održe ,,Narodnu olimpijadu”, kao znak protesta protiv nacionalističke poruke koju je berlinska Olimpijada trebala da pokaže. Na njihovom posteru su se nalazili igrači različite boje kože. Ove igre nisu održane jer je počeo građanski rat, neposredno pred početak a neki takmičari koji su došli iz drugih zemalja rešili su da ostanu i pomognu u borbi protiv fašizma, dok neki nisu ispeli ni da stignu do Barselone. Ovaj pokušaj Olimpijade je danas na žalost uglavnom zaboravljen.

SPAINCW

Poster za takmičenje u Barseloni

Posle Drugog svetskog rata, opet se naivno poverovalo da ratnih sukoba više neće biti. Usledile su igre u Melburnu 1952, u periodu raznih političkih sukoba: Suetske krize, napad Izraela na Egipat, Rusija je okupirala Mađarsku. Baš su se Rusi i Mađari našli u finalu vaterpola. Mnogi članovi mađarske reprezentacije su iz bazena izašli krvavog nosa, ali ih to nije sprečilo da pobede. Nakon takmičenja mnogi su dobili azil na Zapadu.

TERORISTIČKI NAPAD U MINHENU

Verovatno, najtragičniji trenutak u istoriji takmičenja dogodio se u Minhenu 1972., kada je grupa palestinskih terorista iz organizacije ,,Crni septembar”, otela grupu izraelskih takmičara. Dvojica su odmah ubijena, a ostale su zadržali kao taoce. Akcija spašavanja nije uspela, svi oteti igrači su pobijeni, a na kraju su stradali I sami teroristi.

Godine 1980. SAD su uz veliki broj zemalja bojkotovale igre u Rusiji zbog intervencije ruskih vojnih snaga u Avganistanu. Jugoslaviji ovaj bojkot nije smetao, jer je uspela da bez problema osvoji zlato u košarci. Rusi su Amerikancima uzvratili istom merom četiri godine kasnije na igrama u Los Anđelesu.

Tamna strana Olimpijade

SANKCIJE U JUGOSLAVIJI

Politika se na OI umešala i kada su Jugoslaviji uvedene sankcije. Jugosloveni nisu dobili dozvolu da učestvuju u timskim sportovima, i tako možda pobede američki Tim snova u košarci. U pojedinačnim sportovima su se pojavili naši sportisti, ali su morali da igraju pod zastavom Olimpijskih igara, kao nezavistan olimpijski tim.

Igre iz 2008 u Pekingu ostaće upamćene i po ratnim sukobima u Južnoj Osetiji.

Da li će Olimpijada konačno biti takmičenje koje poziva na toleranciju i mir, ostaje nam da vidimo, ali ako čovečanstvo nastavi ovako, teško da će naše generacie doživeti da vide tako nešto.

 

Izvor: saznaj lako

Povezane vijesti

Olimpijske igre u Parizu, ženska priča

Tara Dejvis-Vudhol, osvajačica zlatne medalje u skoku u dalj, foto: Kirbi Lee-USA TODAI Sports

„Ovo su bile prve Olimpijske igre održane s potpunom jednakošću polova“ ponosno je istakao predsjednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah na svečanosti zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu.

Selekcija SAD sa najviše odličja u Parizu

Foto: epa-efe

SAD su na ovogodišnjim Olimpijskim igrama osvojile najviše medalja, ukupno 126. Oni su nakon pobjede košarkašica nad Francuskom osvojili 40. zlato, dok imaju i 44 srebrene i 42 bronzane medalje. Isti broj zlata osvojila je i Kina, dok srebrenih ima 27, a bronzanih 24. Nakon Amerike i Kine dolazi Japan sa 20 zlatnih, 12 srebrenih i 13 bronzanih. Na zadnjem mjestu je Zambija sa samo jednom bronzom.

Popular Articles