Svetski teniser broj jedan Novak Đoković nalazi se u imigracionom pritvoru u jednom hotelu u Melburnu i čeka odluku Federalnog suda o njegovoj žalbi na odluku o deportaciji iz Australije, koja je najavljena za ponedeljak – bio bi najkraći siže svega što se Đokoviću dešavalo od kad je u sredu sleteo na aerodrom.
Autor: Zoran Pavić
Siže na osnovu kojeg se danima ispredaju zasnovane i nezasnovane priče, pletu političko medicinske intrige, dešavaju protesti od Beograda do Melburna, oglašavaju i zvani i nezvani, i prozvani i „bogomdani“.
Svega je oko te vrlo tužne i vrlo simptomatične priče bilo više nego sporta, tenisa, koji su se potpuno zaturili u velikoj kakofoniji zvaničnih i nezvaničnih informacija.
I u kolopletu različitih interesa i svih koji su tim povodom videli svoju šansu da nešto „ućare“.
Zaboravljeno je da je Đoković put Australije krenuo da se bavi svojim poslom, kako sad zvuči prozaično – da igra tenis.
Đoković je juče sa svog Instagram naloga svima koji slave čestitao Božić, i zahvalio se na podršci, svesno ne ulazeći u vrtlog koji se oko svega stvorio, a iz koga niko na kraju krajeva ne može knjižiti pobedu.
U celoj gužvi pomenuto je, ali je vremenom otišlo u zapećak, da je najboljem teniseru na svetu turnir u Melburnu bio prilika da i na svaki matematički način postane najbolji u istoriji tog sporta, da je to bio njegov jedini motiv za put.
Ono što bi se iz tone administrativnih i sličnih fakata koji su ovih dana objavljeni moglo bez rezerve nazvati činjenicama je sledeće.
Đoković je pre puta zatražio medicinsko izuzeće od pravila da mora biti sa dve doze vakcinisan da bi ušao u Australiju.
Dobio ga je u proverama dve tamošnje nezavisne medicinske komisije koje nisu znale čiji je zahtev u pitanju, dobio je i vizu, po sletanju se „ispostavilo“ da izuzeće nije „validno“, valjda samim tim i viza.
Posle „saslušanja“ koje je defiitivno bilo bespredmetno jer i zdrav razum nedvosmisleno potvrđuje da on ama baš ništa nije mogao da doda priloženim papirima, stigla je odluka o deportaciji.
Ona u celosti nije objavljena, valjda to i nije praksa, suština je da Đoković nije ispunio uslove za izuzeće, valjda njegovi papiri nisu bili dovoljna garancija.
Kakogod, odluka je ostavila mogućnost žalbe koju je Đoković iskoristio.
Priča bi čak i smislu procedura bila tragikomična, imajući u vidu da procedure ne moraju da se povinuju logici i zdravom razumu.
Ali pre i posle svega toga nameće se sledeće. Australijan open je, u saradnji sa državom naravno, odredio uslove za učešće, samim tim i ulazak i boravak u zemlji.
Đoković je te uslove ispunio.
I po sletanju saznao da nisu „dovoljni“.
U međuvremenu je objavljeno da je tamošnji mimistar zdravlja Greg Hant još u novembru obavestio direktora turnira KregaTilija da činjenica da je teniser preležao koronavirus u poslednjih šest meseci, nije dovoljna da bi dobio medicinsko izuzeće.
Koliko je poznato, Tili o tome nije obavestio Đokovića i ostale kojih se to tiče, a ministar je valjda to pritajio od pomenute dve medicinske komisije.
Rezimirano, Đoković sa svim tim papazjanijama nema nikakve veze, i ako nema sumnje u autentičnost dokumentacije koju je priložio a to niko ne pominje, sve ovo ne bi trebalo da ga se tiče, a još manje sme da bude kolateralna šteta.
Kilometri reči o tome da li je njegova odluka (da li!?) da se ne vakciniše ispravna ili ne, ovom prilikom su sasvim suvišni.
Najpre, to je njegova privatna stvar, a zatim, ovde to ni u posrednom značenju nije bitno.
Bitno je jedino da li je on prekršio neki tamošnji zakon (uredbu, proklamaciju ili štagod) ili nije. I tu se stiže do još jednog paradoksa koji se na kraju može ispostaviti kao ključan: odluka Federalnog suda o njegovoj žalbi biće kako je najavljeno doneta u ponedeljak.
Dakle, više od četiri dana od žalbe, u situaciji kad je „predmet“ baš hitan.
Uz sve neznanje o ažurnosti tamošnjeg pravosuđa, bez problema može se zaključiti da slučaj nije „običan“ koliko god su svi pred zakonom isti.
Najpre, u pitanju je sportista koji bi za devet dana trebalo da zaigra na jednom od četiri najveća turnira, ne morate znati previše o vrhunskom sportu da bi zaključili da se pre toga žestoko trenira, a ne biva u sobi pod nadzorom.
I zatim, nije baš lako svarljivo da za odluku po žalbi treba toliko vremena u situaciji kad je slučaj izložen velikom planetarnom publicitetu (uglavnom „lošem“) i kad nijedna od strana faktički nema da priloži ništa od novih dokaza sebi u korist.
Rečeno je, „najverovatnije“ u ponedeljak, što jasno govori da se priča može odužiti, jasno je koliko se sve to odražava na formu Đokovića, i fizički, a još više psihički i u kojoj meri ga direktno hendikepira na turniru u slučaju da odluka bude njemu u korist.
A u Australiju nije krenuo i stigao kao turista, već kao sportista.
I u Australiji su, koliko nam je poznato, četvrtak i petak bili normalni radni dani.
Zato i izjava ministarke unutrašnjih poslova Australije Karen Endruz od juče dokazuje da cela priča ima žestoki dnevnopolitički bekgraund za „kod kuće“.
„Đoković nije zarobljenik u Australiji. On može napustiti zemlju u bilo kojem trenutku u kojem poželi, a granični zvaničnici će mu pomoći u tome“, rekla je Endruz i dodala da se proveravaju slučajevi ostalih tenisera koji su pušteni u zemlju na osnovu sličnih izuzeća od obaveze vakcinacije kao i Đoković.
Njegovo odustajanje značilo bi na neki način i „priznanje krivice“, što bi tamošnja vlast mogla da uknjiži kao poen plus, ali bi povuklo i automatsku trogodišnju zabranu ulaska u Australiju Đokoviću kao kaznu za pomenuto priznanje.
Osim što mu je ogromna želja da igra i pobedi, Novaku je sada verovatno podjednako bitno da pokaže kako je uvučen u „dugu razmenu“ nekih drugih i da ništa nije učinio da bi se našao u toj „igri“.
Verovatno niko sa njegovom reputacijom, pa ako hoćete i bankovnim računom, ne bi sigurno zbog toga prihvatio ovakvu žrtvu.
Na stranu i bogata Đokovićeva humanitarna istorija, pa i onaj deo o pomoći Australiji posle katastrofalnih požara, i skoro decenijska frustracija činjenicom da jedan Balkanac vlada tako elitnim sportom koju podjednako a možda i više pominju i komšije iz Hrvatske.
Novak je onemogućen da igra tenis, da nastavi seriju od 21 uzastopne pobede u Melburnu, da osvoji 21. grend slem i postane prvi teniser u istoriji sa takvim rezultatom.
Već se naveliko priča da bi sa sličnim problemom mogao da se suoči i u Parizu, Londonu i Njujorku, ako se do tada ne vakciniše.
I ako zaigra, i ako ne zaigra u Melburnu za desetak dana, posle ovog „rata i mira“ u svetskom tenisu ništa više neće biti isto. „Ponavljanje“ ovog poena ništa tu neće promeniti.
Čehinji „naknadno“ ukinuta viza
Granična patrola Australije odbila je češkoj teniserki Renati Voračovoj zahtev za vizu. Ona je već danima u Melburnu, igrala je pripremni turnir, ali je onda granična patrola došla po nju i odvela je u isti hotel za imigrante u kojem je Đoković. Voračova je dobila medicinsko izuzeće jer je bila pozitivna na korona virus proteklog meseca i preležala ga je, a nije vakcinisana. Nije poznato da se Čehinja žalila na ovu odluku australijskih vlasti.
Ranije je pominjano da su neki teniseri, od navodnih 23 koji su dobili medicinsko izuzeće, već u Australiji, a očigledno je da je Voračova jedna od njih.