Prvi pisani dokumenti o igri loptom potiču iz vremena dinastije Hou, koja je vladala do 225. godine p.n.e. Ti dokumenti čuvaju priču o igri Cun-Kih što bi slobodno prevedeno značilo „gurati nogom kuglu“.
Ovu igru na prostoru pravougaonog oblika sa dve pobođene trske kao stative, igrali su samo kineski vojnici. Lopta je bila jajastog oblika, punjena perjem i krznom. Između 32 i šeste godine p.n.e. prema zapisima cara Šeng Ti-a, zbog velike popularnosti igre i narodu je bilo dozvoljeno da u slobodno vreme nesmetano šutira loptu.
Ova igra dopala se i Japancima koji su je u sedmom veku preneli na svoja ostrva. Tamo su je u slobodno vreme igrali carski vojnici na velikim svetkovinama pred carem i vlastelom.
Grčki izvori takođe govore o igri loptom. Narod ih je zvao Episkiros i Epikonis. Bile su to kombinacije današnjeg fudbala i rukometa, tako da postoje mišljenja da je to u stvari preteča današnjeg američkog fudbala.
Igra Harpastum igrala se u arenama starog Rima i bila je veoma grub način takmičenja čuvenih legionara. Nju u svojim zapisima, pominje i rimski filozof Seneka.
U Evropi se loptom igralo od XII do XIV veka na narodnim svetkovinama uz blagoslov svih onih koji su propisivali tadašnji način života. Bilo je to vreme kada su mnoge stvari zabranjivane, srećom, igra loptom nije. Međutim, 1349. godine u Engleskoj, odlukom kralja Edvarda III, igra loptom je zabranjena, a sličnu odliku dvadesetak godina kasnije doneo je i francuski kralj Karlo V. On je svojim podanicima zabranio „loptanje“, jer je po njegovom mišljenju ova igra toliko okupirala narod da ga je odvraćala od korisnih stvari.
U Firenci, kolevci renesanse, od XIV do XVI igrala se neka vrsta fudbala koja se zvala Firentinski kalčo. Počela je kao igra na slobodnom prostoru, da bi se ubrzo preselila u ograđena dvorišta sa tribinama za gledaoce. Fudbal na Apeninima i danas nazivaju „kalčo“.
Sa prostora Severne Amerike ostao nam je zapis iz 1634. godine i u njemu piše da su Indijanci iz Masačusetsa bosonogi šutirali loptu po prostranim prerijama, kao i da su takve igre trajale od izlaska pa sve do zalaska sunca.
Početak XIX veka u Engleskoj je bio karakterističan za individualne sportove, mačevanje, gimnastiku itd. Onda je u školi Ragbi 1823. student Vilijem Veb Elis, zgrabio rukama loptu i potrčao prema suprotnom kraju terena. Njegovi drugari su tražili da im loptu vrati što je on učinio, ali nogom. Bio je to precizan šut, koji je zadivio sve, pa su ga zamolili da ponovi. Ponovljeni šut nogom na određeno mesto je oduševio studente, tako da su i oni počeli da se dodaju nogama. Prve stative su bili razboji na sportskom terenu, a onda je sve išlo samo od sebe.
U početku loptu su šutirale samo školske ekipe, a 1855. godine osniva se prvi fudbalski klub u svetu, Šefild. Dve godine kasnije osniva se Halam, a 1859. Blekhit. Osmog septembra 1863. dogovorena su opšta pravila fudbalske igre i tada je fudbal odvojen od ragbija. Pošto su utvrđena pravila igre, studenti Kembridža, Oksforda, Ragbija, Haroua su sve više šutirali loptu. Na inicijativu igrača Kembridža, 1. decembra 1863. u Londonu je zvanično osnovana fudbalska organizacija, što je prvi fudbalski savez u svetu.
Posle uvođenja preciznog organizacionog reda i pravila igranja, osnivaju se novi klubovi, Forest Barns, Kristal Palas, koji se danas takmiči u Čempionšipu (druga liga) i Kilburn. Na ostrvu su svi igrali fudbal, pa su ubrzo osnovani i savezi Škotske, Irske i Velsa, a 1872. održana je prva međunarodna utakmica između Engleske i Škotske. Trinaest godina kasnije u Engleskoj je priznat profesionalizam, a 1888. osnovana je prva profesionalna liga sa 12 klubova po dvostrukom bod sistemu.
Godine 1893. osniva se Savez fudbalskih sudija koji je uvodio nova pravila a zadržavao ona koja su izdržala proveru u praksi. Početkom XX veka u celoj Evropi se šutirala lopta, a 24. maja 1904. godine stvorena je Međunarodna fudbalska organizacija, FIFA, sa sedištem u Cirihu.
Fudbalska igra počela je i na obnovljenim Olimpijskim igrama. Na drugoj olimpijadi u Parizu 1900. godine igrale su reprezentacije Francuske i Engleske, čiju reprezentaciju je potpuno činio univerzitetski klub Iton Park (0:4). Na Olimpijadi u Sent Luisu, četiri godine kasnije, održana je utakmica između Kanade i SAD (4:0), a na četvrtoj Olimpijadi 1908. u Londonu fudbal je ušao u službeni deo programa igara. Tri godine kasnije članstvo FIFA dobile su prekookeanske zemlje: SAD, Argentina i Čile, a 1917. godine održano je prvo Južnoameričko prvenstvo. Posle prvog svetskog rata FIFA obnavlja svoju aktivnost, pokušavajući da stvori Svetsko prvenstvo, što uspeva 1930. godine. Urugvaj, Montevideo, Moša i Tirke su danas već svima poznati.
InretFon