Psihološki efekti takođe su od životne važnosti za praktičara borilačkih veština, jer mu omogučavaju da stekne kontrolu nad svojim umom i razvije svoju ličnost.
Sve do skora filozofija na Zapadu gotovo da nije igrala nikakvu ulogu u borilačkim veštinama. Zapadni pristup težište stavlja na fizički aspekt vežbanja i borbe. Ali na istoku, obuka boraca ne završava se samo na tome. Kontrola i uvežbanost uma ovde su isto tako bitni kao i kontrola i uvežbanost tela.
Borilačke veštine nastale su davno u istoriji čovečanstva kao sredstvo da se slabi zaštite od jakih. Njihovim razvojem sirova fizička snaga izgubila je primat. Uvežbani borac mogao je sa lakoćom da onesposobi ili ubije daleko jačeg protivnika. Kroz stalnu praksu uočeno je da u sukobu dva podjednako jaka i vešta protivnika pobeđuje onaj koji ima bolju koncentraciju i kontrolu. Samopouzdanje i kontrola omogućavali su da borac lakše savlada tehnike borbe i iz svojih misli izbaci strah od povrede i poraza.
Oslobođen ograničenja koja običan čovek ima, praktičar borilačkih veština mogao je lakše da gradi svoj odnos prema ljudima i svetu oko sebe. Strah i nedostatak samopouzdanja nestali su kao ograničavajući faktor. Ljudima je tako omogučeno da dostignu viši nivo harmonije između duha i tela. Borilačke veštine time su dobile jedan viši smisao kao način čovekovog samoiskazivanja i samoispitivanja.
Zbog svega prethodno rečenog, filozofija i meditacija su od vitalnog značaja za studente borilačkih veština. Studije filozofije mnogi majstori preporučuju kao sredstvo za jačanje i razvoj umnih sposobnosti. Na ovaj način student će biti u stanju da bolje pojmi sebe i svog protivnika.
Izučavanje Zena i sličnih filozofskih učenja ima kako psihološke tako i fiziološke efekta. Vežbe koje se izvode kao priprema za meditaciju jačaju mišićni tonus i poboljšavaju razgibanost, a istovremeno smanjuju tenziju i relaksiraju telo. Osim toga što je veoma bitno, ovim vežbama se stiće svesnost o svom telu i njegovim vitalnim područjima.
Psihološki efekti takođe su od životne važnosti za praktičara borilačkih veština, jer mu omogučavaju da stekne kontrolu nad svojim umom i razvije svoju ličnost. Usrdno primenjivana meditacija dovešće do samoispitivanja a ovo, sa svoje strane, do ponovnog otkrića humanosti. Posle meditacije čovek se vraća u svet sa osećanjem da je deo tog sveta, ispunjen osećanjima poverenja, razumevanja, mira i odgovornosti. Čovek time stiče uravnoteženo stanje uma i sposobnost da svu svoju energiju usmeri ka odabranom cilju.
Za praktičara borilačkih veština veoma je važno umeće da svoj um oslobodi od svih misli i ideja. U trenutku sukoba pažnja mora biti usmerena samo na jedno – samoodbranu – i ništa drugo nije važno. Ako um nije koncentrisan, čovek gubi mogućnost korišćenja velikog dela svojih fizičkih i psihičkih potencijala. U realnoj borbi to znači da vas mala nepažnja može koštati poraza ili čak života. Meditacijom stičemo sposobnost spontanog odgovora na svaku akciju usmerenu prema nama. Totalna predanost jednoj misli, jednom momentu, omogućava borcu da postigne jedinstvo tela i duha, njihovo stapanje u JEDNO.
Da rezimiramo: telesni trening, tehnike disanja i meditacija, ispravno praktikovani, ne stvaraju samo jakog i efikasnog borca. Oni stvaraju i odgovornije i humanije ljudsko biće i omogućavaju bolje razumevanje sebe i svog položaja u svetu. Vežbanjem ovih tehnika ljude oko nas počinjemo da shvatamo kao prijatelje kojima treba pomoć i sa kojima treba sarađivati u izgradnji boljeg čovečanstva.
Tekst preuzet iz časopisa:
“Karate bilder”
br 6 / 1985. / str. 35
U potpisu: Ričard Čun
vrhunski te kvon do majstor i predsednik
Korejske te kvon do asocijacije u Americi
(klubcrvenizmaj)