 Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama, prethodno je pripalo Mariji Kiri 1903. i Mariji Gepert-Majer 1963. godine.){kind=link}
(Nobel 2018*) Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama, prethodno je pripalo Mariji Kiri 1903. i Mariji Gepert-Majer 1963. godine.
I onda se, tokom punih 55 godina, čekalo na treću Mariju, a Nobelovu nagradu su osvajali isključivo muškarci.
U saopštenju Švedske kraljevske akademije nauka koje je obelodanjeno u Stokholmu drugog dana Nobelove nedelje, u utorak, 2. oktobra 2018. u 12 časova, navodi se da je kanadska naučnica u oblasti fizike lasera, Dona Strikland, nagrađena „za metod generisanja ultrakratkih optičkih impulsa visokog intenziteta“.
Striklandova radi na Univerzitetu Vaterlu u Kanadi kao vanredni profesor, a nagradu će podeliti sa svojim mentorom Žerarom Muruom sa kojim je, pišući svoju doktorksu tezu osamdesetih godina, radila na ovom metodu koji je trajno izmenio fiziku lasera. Ovogodišnja nagrada je zapravo dodeljena trima fizičarima „za temeljna otkrića u oblasti fizike lasera“, a pored Murua i Striklandove, Nobelova nagrada je dodeljena i američkom fizičaru Arturu Aškinu.
Dona Strikland radi na laserima koji emituju vrlo snažne, ali neverovatno kratke impulse, što je od ogromne koristi ne samo za fiziku, nego i za biologiju i medicinu. Kako sama kaže, takvi impulsi traju svega jedan femtosekund, što je tako kratko da svetlost lasera (koja se kreće najvećom brzinom u svemiru) pređe rastojanje kraće od ljudske vlasi kose.
„Deo mene i dalje samo voli da se igra sa raznobojnim laserima“, rekla je u jednom od dva intervjua koje je dala pre nego što je postala Nobelovka, objašnjavajući da uprkos tome, uživa i u drugom aspektu posla – u velikom nadmetanju sa kolegama i težnji da se naprave što jači i što „brži“ laseri. U tom nadmetanju, Striklandova je sada otišla najdalje – dobila je Nobelovu nagradu.
Ovo priznanje stiže upravo u trenutku dok svet fizike potresa velika diskusija o ulozi žena kojih u fizici ima nesrazmerno više od priznanja koja dobijaju. Ironično, upravo prošle nedelje, na jednom seminaru u CERN-u, italijanski fizičar Alesandro Strumia iznosi mizogine ocene o sposobnosti žena da daju doprinose, a debata o tom pitanju izaziva buru u CERN-u. I dok diskusija postaje globalna, u isto vreme se u koverti sa laureatima koju je Nobelov komitet već spakovao, nalazi ime jedne žene.
S.B.
Foto: University of Waterloo