Rezultati istraživanja ukazali su na to da se po broju kostiju možda vraćamo svojim precima.
Poznato je da kostur odraslog (zdravog) čoveka broji 206 kostiju, od kojih je najveći broj lokalizovan u predelu šake i stopala. Najnovija istraživanja ukazuju na to da ovaj podatak možda već neko vreme nije tačan.
Tri naučnika sa Univerziteta u Britaniji dokazali su da je čovecanstvo tokom poslednjih 100 godina razvilo i 207. kost u organizmu. Kost se naziva fabela i smeštena je sa zadnje strane zgloba kolena – a funkcija ove kosti je da čuva tetivu koja prelazi preko zgloba od oštecenja i potpomaže njene mehaničke funkcije. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u Journal of Anatomy.
Do nedavno se smatralo da ovu kost ima 39% ukupne ljudske populacije, a prisutna je i kod nekih vrsta majmuna. Kao posledica evolucije fabela je i kod majmuna i kod ljudi iščezavala, međutim, krajem 20. veka zabeležena je neobična pojava – fabela je kod ljudi postajala sve češće prisutna.
Podaci koje su istraživači obrađivali pokrivaju period od 1875. do 2018. godine, a zemlje koje su imale relevantne podatke i samim tim bile podneblje istraživanja su Kina, Japan, Koreja i SAD. Dok je ova kost uobičajena pojava kod drugih sisara, statistika se za ljudsku vrstu menjala – na primer, 1900. godine svega 7,64% ljudi je imalo ovu kost. Nakon 2000. godine procenat je skočio na 31% stanovništva u ovim zemljama. Učestalost je 3,5 puta veća, što je znak veoma brze evolucije. Danas ovu kost ima 52,83% ljudi, podjednako žena i muškaraca. Zanimljiv je podatak da 2/3 populacija ima ovu kost samo u jednom kolenu, dok 1/3 ima u oba.
Naučnici smatraju da su za ovo zaslužne promene u ljudskom okruženju. Kako se kvalitet ljudske ishrane poboljšavao tako su i ljudi sada krupnije i snažnije konstitucije u odnosu na naše pretke. Zglobovi zbog ovoga trpe veće opterećenje, pa je stimulisan genetski potencijal koji nosimo od predaka čak iz praistorije.
Ranija istraživanja povezala su učestalost fabele kod ljudi koji su skloniji artrtitisu.
Autor: National geographic