Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema, ali se može reći da je pravi patuljak u odnosu na pojedine kosmičke džinove.
Kada planeta ima preveliku masu, njeno jezgro počinje da pretvara lakše elemente u teže. Tako nebesko telo sa masom osamdeset puta većom od Jupitera postaje prava zvezda, pretvarajući vodonik u helijum.
Međutim, ispod toga, na oko 14 puta većoj masi od Jupitera, inicira se deuterijumska fuzija, gde tragovi goriva preostali iz Velikog praska polako stvaraju svoju energiju.
U toj ravni – između gasovitog džina i patuljaste zvezde – nalazi se najveća planeta u svemiru.
U pogledu veličine, međutim, zvezde poznate kao braon patuljci mogu biti sitnije od najvećih planeta, poznatih kao gasoviti džinovi.
Naime, kada masa pređe određenu veličinu, atomi unutar velikih planeta se tako kompresuju da dodavanje mase zapravo smanjuje planetu.
To se dešava i u Sunčevom sistemu, što verovatno objašnjava zašto Jupiter ima tri puta veću masu od Saturna, a fizički je veći samo za 20 procenata.
Međutim, mnogi sistemi imaju planete sačinjene od mnogo lakših elemenata, bez velikog čvrstog jezgra.
Tako veće planete mogu biti i do dva puta veće od Jupitera, pre nego što postanu zvezde.
FORBES
(B92)